Арјабхата
индијски математичар и астроном / From Wikipedia, the free encyclopedia
Арјабхата или Арјабхата I[3][4] (IAST: Āryabhaṭa, санск. ) (476–550)[2] био је индијски математичар и астроном, први из класичног периода индијске математике и астрономије.[2][5] Он је остварио врхунац свог остварења током гупта ере и произвео дела као што су Арјабатија (у коме се помиње да је 3600. Кали Југе, 499. године, имао 23 године)[6] и Арја-сидханта.
Арјабхата | |
---|---|
Датум рођења | 476 |
Место рођења | Кисумапара (Паталипутра), Гупта царство (данашња Патна у Индији)[1] |
Датум смрти | 550 CE[2] |
Место смрти | Паталипутра, Гупта царство (данашња Патна у Индији) |
Арјабхата је створио систем фонемског записа бројева у коме су бројеви били представљени једносложним сугласницима и самогласницима. Каснији коментатори као што је Брахмагупта деле његов рад на Ганита („Математика“), Калакрија („Прорачуни времена“) и Голапада („Сферична астрономија“). Његова чиста математика разматра теме као што су одређивање квадратних и кубних корена, геометријске фигуре са њиховим својствима и мерењем, проблеме аритметричке прогресије на сенци гномона, квадратне једначине, линеарне и неодређене једначине. Арјабхата је израчунао вредност пи (π) до четврте децимале и вероватно је био свестан да је пи (π) ирационалан број, око 1300 година пре него што је Ламберт доказао исто.[7] Арјабхатина табела синуса и његов рад на тригометрији били су изузетно утицајни на исламско златно доба; његова дела су преведена на арапски и утицала су на Ал-Хорезмија и Ал-Заркалија.[8][9] У својој сферној астрономији применио је тригонометрију равни на сферну геометрију и дао прорачуне о помрачењима Сунца, Месеца. Он је открио да је привидно кретање звезда према западу последица сферне ротације Земље око сопствене осе. Арјабхата је такође уочио да је сјај Месеца и других планета последица рефлектоване сунчеве светлости.[10]