4. миленијум п. н. е.

4. миленијум п. н. е. је миленијум, односно период који је започео 1. јануар. 4000. п. н. е., а завршио 31. децембра 3001. п. н. е. У 4. миленијуму п. н. е. догодиле су се важне промене у људској култури. Тада је почело бронзано доба, као и кориштење писма. Сада је већ доказано и научно поткепљено доказима, да је и прва металургија и прва писменост, као и урбано цивилизовано друштво, с водоводом, канализацијом и подним грејањем, кућема на спрат и без рата 2.500 година постојало на територији Србије у оквиру Винчанске цивилизације, која се протезала до Крита и Анадолије. Везе између Винче и Сумера, требало би институционализовано истраживати. Винчанске таблице, старије од сумерских неколико миленијума, у себи садрже симболе попут свастике и 27 словних знакова ћирилице, као и латиничног писма. (Из пропагандно-политичких разлога, ова пресудна научна истина се крије од шире јавности.) Да ли истовремено, или после климатских промена,установљени су, а потом процвали градови-државе у Сумеру, те краљевство у Египту. Пољопривреда се распрострла широм [[Еуразија|Еуразије и Блиског истока. Светска популација се кроз миленијум удвостручила, од отприлике 7 до 14 милиона људи.

Миленијуми:	5. миленијум п. н. е. 4. миленијум п. н. е. 3. миленијум п. н. е.
Векови:	40. век п. н. е. 39. век п. н. е. 38. век п. н. е. 37. век п. н. е. 36. век п. н. е. 35. век п. н. е. 34. век п. н. е. 33. век п. н. е. 32. век п. н. е. 31. век п. н. е.

Догађаји

• Сумерски град Ур у Месопотамији (40. век п. н. е.); Сумерска хегемонија у Месопотамији, с открићем писма, математике темељене на броју 60, астрономије и астрологије, грађанског права, комплексне хидрологије, једрилица, точкова и грнчарског кола, 4000 – 2000. п. н. е.
• епоха модерног јеврејског календара отпочела 7.10. 3761. п. н. е.
• Јеврејска хронологија наводи да је свет створен 3760. п. н. е.
• У Колумбији се око 3600. п. н. е. направљена уметничка дела у Чирибиквету (Каквета).
• Прва, друга и четврта династија у Кишу (Месопотамија).
• Еци ледени човек умире у близини данашње аустријско-италијанске границе cca. 3300. p. n. e., да би га године 1991. открили у леднику Ецких Алпа. Верује се да је узрок смрти било убиство.
• Неолитски становници Ирске граде 250.000 тона тешку опсерваторију Њугрејнџ . 3200. п. н. е.
• Неолитско насеље саграђено код Скара Бреа на Оркнијскима острвима, Шкотска.
• 3000. п. н. е. – Менес уједињује Горњи и Доњи Египат, и гради нову престолницу у Мемфису.
• 3000. п. н. е. – Прото-Индо-Иранци се деле на иранске народе (који путују на запад од Индије) и Индоаријеце.^[1]
• 3000. п. н. е. – Према неким претпоставкама у ово доба је написана Ригведа.^[2]
• Откриће сребра.
• Почеци иберске цивилизације, с тиме да долазак људи на полуострво датира до око 4000. п. н. е..
• Око 3000. п. н. е. - Прва грнчарија у Колумбији код Пуерто Хормига (Магдалена), се сматра једним од првих примера грнчарије у Новом свету. Прво насеље код Пуерто Бадела (Департман Боливар).

Еколошке промене

Према студијама глациолога Лонија Томпсона (професора на Државном универзитету Охаја и истраживача у Бирдовом поларном истраживачком центру) низ доказа упућује да је пре 5200 година дошло до глобалних климатских промена:

• Клима се нагло променила уз драстичне последице.
• Биљке закопане у леденој капи Квелкаја у перуанским Андама указују да се клима променила тако нагло да је лед заробио и до данас сачувао биљке.
• Човек заробљен у алпском леднику („Еци“) је остао замрзнут до открића 1991.
• Годови дрвећа у Ирској и Енглеској указују да је то био њихов најсушнији период.
• Ледена језгра, односно однос два изотопа кисеоника с ледених поља на врху афричког Килимањара, који јасно указује каква је била температура за време падања снега.
• Велике промене у биљном полену откривеном на дну језера у Јужној Америци.
• Најнижи нивои метана откривени из ледених поља у Гренланду и Антарктици.
• Почетак дезертификације Сахаре (35. век п. н. е.). Сахара се од насељеног подручја претвара у голу и суву пустињу.

Културе

• Месопотамија
  • Сумер
  • Прото-Еламити
• Неолитска Европа и Западна Евразија
  • Крета: Почетак минојске цивилизације.
  • Јамна култура („Курганска култура“), наслеђује културу Средњег Стога те представља почетак Прото-Индоевропљана према курганској хипотези
  • Мајкопска култура на Кавказу, сувременик курганске културе, је могући први произвођач бронзе односно зачетник бронзаног доба.
  • Винчанска култура
• Индијски потконтинент
  • Мергар –
• Африка
  • Култура Накада на Нилу, 4000–3000. п. н. е. Први хијероглифи се појављују око 3500 п. н. е. те су пронађени на гробу владара у Абидосу.
  • Култура Нок, смештена на ушћу реке Бенуе у Нигер.

Значајне личности

• Еци ледени човек живио cca. 3300. п. н. е.
• Прединастички фараони, Тију, Теш, Хсекију, Вазнер
• Рани династички фараони, Ро, Серкет, Нармер

Проналасци, открића и прве појаве

• Започиње веровање да државни поглавари представљају земаљске богове.
• Сумери почињу урбанизацију Месопотамије.
• Први градови у Египту (35. век п. н. е.).
• Прво писмо у градовима Урук и Суса (клинасто писмо). Хијероглифи у Египту.
• Курганска култура у данашњој Русији и Украјини припитомљава коње.
• Грнчарско коло се користи на Блиском истоку.
• Једра се користе на Нилу.
• У Енглеској саграђен Свит Трек, прва вештачка цеста на свету.
• Системи за одводњавање и канализацију у Индији
• Бране, канали и камене скулптуре се праве у Сумеру уз помоћ стрме равни и полуге.
• Бакар се користи за производњу оруђа и оружја.
• Бронза се користи, поготово код Мајкопске културе.
• Мастабе, претходнице египатских пирамида
• најранија фаза стоунхенџоског споменика (кружно камење и јарци) датира око 3100. п. н. е.
• Развија се Кејди поља у Ирској, по неким изворима најстарији систем поља на свету.

Митологија

• Мајански календар датира стварање Земље на 11. 8. и 13. 8. 3114. п. н. е. (установнивши тај датум као нулти дан дугог низа 13.0.0.0.0).
• Корејска митологија: Према Баку Јесангу, проучаватељу Силе државе (박제상) и Хвангук (桓國) су пропале око 3898. п. н. е.
• Према хинду митологији, епоха Кали Југе се догодила у поноћ (00:00) 18. 2. 3102. п. н. е., у тренутку традиционалне смрти Кришне.

Векови

• 40. век п. н. е.
• 39. век п. н. е.
• 38. век п. н. е.
• 37. век п. н. е.
• 36. век п. н. е.
• 35. век п. н. е.
• 34. век п. н. е.
• 33. век п. н. е.
• 32. век п. н. е.
• 31. век п. н. е.

Референце

1. The Aryan Non-Invasionist Model Архивирано на сајту (17. октобар 2006) by Koenraad Elst
2. Demise of the Aryan Invasion Theory Архивирано на сајту (23. новембар 2008) by Dr. Dinesh Agarwal

Спољашње везе