14. јул

14. јул (14.7.) је 195. дан године по грегоријанском календару (196. у преступној години). До краја године има још 170 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 765 — Цар Сјуан-цун из династије Танг је побегао из престоница Си'ана пошто су се Ан Лушанове снаге приближиле граду током Ан Луашнове побуне.
• 1789 — Народ у Паризу заузео затвор Бастиљу, симбол монархије, у ком је било заточено свега неколико затвореника. Тај дан се сматра почетком Француске револуције и преокретом у европској историји. Тај се дан прославља као национални празник у Француској.
• 1867 — Код енглеског града Редхила шведски изумитељ динамита, Алфред Нобел, први пут демонстрирао свој изум.
• 1889 — Одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Поред оснивања Друге интернационале, донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника.
• 1900 — Војске Алијансе осам држава су заузеле Тјенцин током Боксерског устанка.
• 1901 — Отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“.
• 1902 — Основано је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ у Сарајеву.
• 1933 — Националсоцијалисти у Немачкој, који су у јануару под вођством Адолфа Хитлера дошли на власт, забранили све опозиционе странке.
• 1933 — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја.
• 1958 — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република.
• 1959 — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора.
• 1965 — „Маринер 4“, америчка сонда лансирана 1964. године, направио је прве фотографије Марса.
• 1969 — После пораза репрезентације Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас.
• 1976 —
  • Кинески грађевинари завршили железничку пругу названу „Танзам“, која је повезала луку Дар ес Салам у Танзанији и Замбију.
  • У Канади је укинута смртна казна.
• 1992 — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије.
• 1997 — Хашки трибунал осудио Србина Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу Муслимана на подручју Приједора, у северозападној Босни.
• 1999 — После 17 година од краја рата између Аргентине и Уједињеног Краљевства за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику.
• 2000 —
  • 25 година по завршетку Вијетнамског рата САД и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације.
  • Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља.
• 2001 — Влада Србије је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између Савезне Републике Југославије на једној и НАТО пакта и побуњених Албанаца са простора Косова и Метохије на другој страни.
• 2016 — Најмање 84 људи изгубило је живот, а 100 је повређено на шеталишту у Ници пошто је камион улетео међу шетаче током прославе Дана пада Бастиље. Возач камиона убијен, у возило пронађене ручне гранате и наоружање.

Рођења

• 1743 — Гаврила Державин, руски песник и политичар. (прем. 1816)
• 1816 — Жозеф Артур Гобино, француски аристократа, дипломата, мислилац и теоретичар расизма. (прем. 1882)^[1]
• 1862 — Густав Климт, аустријски сликар, представник симболизма и један од оснивача Бечке сецесије. (прем. 1918)^[2]
• 1868 — Гертруда Бел, енглеска списатељица, путница, администраторка, археолошкиња и шпијунка. (прем. 1926)
• 1896 — Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста. (прем. 1936)
• 1910 — Вилијам Хана, амерички аниматор, редитељ и продуцент, суоснивач студија . (прем. 2001)
• 1913 — Џералд Форд, амерички политичар, 38. председник САД и 40. потпредседник САД. (прем. 2006)^[3]
• 1918 — Ингмар Бергман, шведски редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 2007)^[4]
• 1923 — Иван Губијан, југословенски атлетичар (бацач кладива), први југословенски освајач олимпијске медаље. (прем. 2009)
• 1923 — Дејл Робертсон, амерички глумац. (прем. 2013)
• 1928 — Ненси Олсон, америчка глумица.
• 1930 — Драгољуб Мићуновић, српски филозоф и политичар, председник Демократске странке (1990—1994).
• 1942 — Хавијер Солана, шпански политичар.
• 1952 — Џоел Силвер, амерички продуцент.
• 1960 — Џејн Линч, америчка глумица, списатељица, певачица и комичарка.
• 1966 — Метју Фокс, амерички глумац.
• 1971 — Хауард Веб, енглески фудбалски судија.
• 1973 — Али Багет, амерички модел.
• 1978 — Рожер Гримау, шпански кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1979 — Сергеј Игнашевич, руски фудбалер.
• 1981 — Халид ел Такер, фудбалер из Саудијске Арабије.
• 1983 — Игор Андрејев, руски тенисер.
• 1983 — Милош Мирковић, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш.
• 1984 — Самир Ханданович, словеначки фудбалски голман.
• 1985 — Фиби Волер Бриџ, енглеска глумица, продуценткиња и сценаристкиња.
• 1987 — Сара Канинг, канадска глумица.
• 1990 — Џејмс Нанели, амерички кошаркаш.
• 1991 — Шабаз Непијер, америчко-порторикански кошаркаш.
• 2004 — Виктор Радојевић, српски фудбалер.

Смрти

• 1223 — Филип II Август, француски краљ (1180—1223). (рођ. 1165).^[5]
• 1790 — Ернст Гидеон фон Лаудон, аустријски фелдмаршал.
• 1808 — Никодим Светогорац, светогорски монах, богослов и светитељ Православне Цркве
• 1817 — Ана Лујза Некер, француска књижевница позната као Мадам де Стал. (рођ. 1766).
• 1882 — Били Кид, амерички криминалац и одметник. (рођ. 1859).
• 1887 — Алфред Круп, немачки индустријалац и произвођач оружја. (рођ. 1812).
• 1904 — Пол Кругер, јужноафрички бурски политичар, председник Трансвалске републике (1883—1900). (рођ. 1825).
• 1910 — Маријус Петипа, француско-руски балетан, учитељ балета и кореограф. (рођ. 1818).
• 1954 — Хасинто Бенавенте, шпански драмски писац и добитник Нобелове награде за књижевност 1922. године. (рођ. 1866).
• 1971 — Мак Диздар, босанскохерцеговачки и југословенски песник, књижевник и новинар.(рођ. 1917)^[6]
• 1991 — Павел Морозенко, совјетски глумац. (рођ. 1939).
• 1998 — Ричард Макдоналд, суоснивач највећег ланца ресторана у свету, „Мекдоналдс“. (рођ. 1909)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свете мученике Козму и Дамјана
  • Преподобног Петра патриција
  • Светог мученика Потита
• Међународни дан небинарних људи

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „Arthur de Gobineau”. Edinburgh: Encyclopaedia Britannica. Приступљено 18. 12. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Gustav Klimt”. Edinburgh: Encyclopaedia Britannica. Приступљено 25. 9. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. „Gerald Ford”. Edinburgh: Encyclopaedia Britannica. Приступљено 17. 12. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. Birgitta Steene (2005). Ingmar Bergman: A Reference Guide. Amsterdam University Press. стр. 23. ISBN 978-90-5356-406-6.
5. Elizabeth Missing Sewell (1876). Popular history of France, to the death of Louis xiv (на језику: енглески). Oxford University.
6. Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 153.