босанскохерцеговачки и југословенски песник, књижевник и новинар From Wikipedia, the free encyclopedia
Мехмедалија Мак Диздар (Столац, 17. октобар 1917 — Сарајево, 14. јул 1971) био је босанскохерцеговачки и југословенски песник, књижевник и новинар.[1][2]
| Мехмедалија Мак Диздар | |
|---|---|
 Биста у Сарајеву | |
| Пуно име | Мехмедалија Мак Диздар |
| Датум рођења | 17. октобар 1917. |
| Место рођења | Столац, Аустроугарска |
| Датум смрти | 14. јул 1971. (53 год.) |
| Место смрти | Сарајево, СФРЈ |
У Стоцу је завршио основу школу, а у Сарајеву гимназију.[1] За време Другог светског рата радио је као поштански службеник, а затим је прешао у илегалу.[2] После рата био је уредник Танјуга за НР БиХ (1946 — 1948), уредник дневног листа Ослобођење (1948 — 1951), Издавачког предузећа Народна просвета (1951 — 1959) и часописа Живот (1964 — 1971).[1] Био је и председник Удружења књижевника СР БиХ.
Мак Диздар се у својој поезији инспирисао богумилском културом Босне пре турског освајања, културом исламских мистика и традицијом народног језика од 15. века наовамо. Средњовековни стећци су важан мотив у његовим песмама, и за њега представљају метафорични пут између гроба и звезда.
Мак Диздар умро је 14. јула 1971. године од последица срчаног удара. Сахрањен је на сарајевском гробљу Баре, а на његовом гробу стоји споменик у облику стећка.[2]
Лик Мака Диздара је представљен на једној верзији новчаница конвертибилне марке.
Године 2001. је формирана фондација Мак Диздар.[3] Фондација Мак Диздар сакупља и обједињава научну и уметничку продукцију о животу и стваралаштву песника Мака Диздара, те пружа подршку истраживачима и тумачима његовог дела.[4] Временом су се активности Фондације прошириле и на промоцију целокупне босанскохерцеговачке културе, заједничке културе земље Босне и државе Босне и Херцеговине.[3]
Успостављена је годишња награда “Слово Маково/Мак Диздар” за најбоље поетско дело на босанском, црногорском, хрватском или српском језику за Град Сарајево.[5]
Мак Диздар је добитник више значајних признања и награда, од којих су најважније:[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
