Шегренов синдром
From Wikipedia, the free encyclopedia
Шегренов синдром познатији међу лекарима у Србији до 2010. године као Сјогренов синдром[lower-alpha 1] (лат. ), (енгл. ), или аутоимуна егзокринопатија, (енгл. ) је хронична аутоимунска болест и инфламаторно обољење са пролиферацијом лимфоцита који прогресивно уништавају егзокрине жлезде.[6] Како српски лекари у пракси и литератури и даље користе епоним Сјогренов синдром или га наводе у оригиналу Sjögren's syndrome, у тексту ће равноправно бити коришћена оба термина.
Шегренов синдром | |
---|---|
Синоними | Sjögren's syndrome, sicca syndrome |
Инфилтратација доушне пљувачне жлезде у Шегреновом синдрому | |
Изговор | |
Симптоми | сува уста, суве очи, сувоћа у другим подручјима[2] |
Компликације | лимфом[2] |
Време појаве | средње године[2] |
Трајање | дуго трајање[2] |
Узроци | аутоимуна болест (непознатог узрока) |
Дијагностички метод | биопсија ткива, тестови крви[2] |
Слична обољења | нежељени ефекти лекова, анксиозност, саркоидоза, амилоидоза[3] |
Лечење | вештачке сузе, лекови за смањење упале, операција |
Прогноза | нормалан очекивани животни век[4] |
Фреквенција | ~0.7%[5] |
Болест се карактерише смањеним стварањем суза - керофталмија (суве очи), пљувачке - керостомија (сува уста) и увећањем паротидних (доушних) жлезда, због имунолошки изазваног оштећења сузних и пљувачних жлезда. Ова тријада поремећаја познат је и као „суви комплекс“ - (лат. )[7]
Болест је 1933. први описао шведски лекар Хенрик Шегрен по коме је синдром добио назив.[8] Клиничке манифестације ове болести могу бити проширене захватањем других егзокриних жлезда, висцералних органа, нервног система и крвних судова, са повећаним ризиком од појаве лимфома, али и артралгија, артритиса, Рејноовог феномена, миалгије, болести плућа, болести гастроинтестиналног тракта, леукопеније, анемије, лимфаденопатија, неуропатија, васкулитиса, бубрежне тубуларне ацидозе.[9][10][11]
Око 90% оболелих су жене. Болест се најчешће дијагностикује тек након менопаузе, али постоји вероватноћа да болест у већини случајева почиње много раније, вероватно између 20 и 30 године старости.[12] Патогенеза болести је недовољно изучена. Научници верују да постоји генетичка основа за настанак ове болести која је у порасту, а запажена је и корелација болести са бројним непознатим факторима, као што су еколошки отрови, хормони, вируси итд, под чијим утицајем започињу аутоимунски поремећаји који су у основи појаве и даљег развоја Шегреновог синдрома.[13]