![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/%25C5%25A0ar_Mountains%252C_view_from_the_Republic_of_Macedonia.jpg/640px-%25C5%25A0ar_Mountains%252C_view_from_the_Republic_of_Macedonia.jpg&w=640&q=50)
Шар-планина
планина која се налази на граници Србије, Северне Македоније и Албаније. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Шар-планина (мкд. , алб. ), или колоквијално Шара (мкд. ), је планина која се налази на граници Србије, Северне Македоније и Албаније. Позната је и по другим називима: Скардус, Царска планина и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.
Шар-планина | |
---|---|
![]() Шар-планина | |
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Титов врх |
Ндм. висина | 2748 m |
Координате | 42° 05′ 00″ С; 20° 50′ 00″ И |
Географија | |
Државе | ![]() ![]() ![]() |
Област | Сиринићка Жупа, Средачка Жупа, Призренски Подгор, Гора, Опоље, Скопско поље, Полог, Косово, Метохија, Македонија |
Масив | Динарске планине |
Група | Шарске планине |
По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима.
Шар-планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85 , односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе македонско-албанско-српске границе.
Ширина ове планине креће се од 20 до 25 , на тај начин може се узети да површина Шарпланинске области захвата преко 1.600 km².
Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300 ), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.
Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем североисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд.
Испод самог гребена Шар-планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.
Општи изглед Шар-планине је веома различит.
Посматрано са југоисточне (македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2.700 m/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине периглацијалног и глацијалног рељефа.
И поред знатних висина и своје суровости Шар-планина је проходна у свим правцима.
Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци. Превалц је место познато као ски центар.