Хлороводонична киселина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хлороводонична киселина или сона киселина (молекулска формула - ), безбојна је неорганска киселина која настаје растварањем хлороводоника у води. Хлороводонична киселина се назива и раствор хлороводоника у другим поларним растварачима нпр. у ацетону. Разблажена хлороводонична киселина се налази у желуцу човека и сисара и она омогућава варење беланчевина. Хлороводонична киселина има препознатљив опор задах. Она се класификује као јака киселина и може да нагриза кожу у широком композиционом опсегу, пошто је водоник хлорид потпуно растворен воденом раствору.
| |||
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
Други називи | |||
Идентификација | |||
| |||
100.210.665 | |||
број | 231-595-7 | ||
Е-бројеви | E507 (регулатор киселости, ...) | ||
UNII | |||
UN број | 1789 | ||
Својства | |||
Агрегатно стање | Безбојна, транспарентна течност | ||
Тачка топљења | Концентрационо зависна – погледајте табелу | ||
Тачка кључања | Концентрационо зависна – погледајте табелу | ||
0,00[5] | |||
Киселост (pKa) | −5,9 ( гас)[6] | ||
Фармакологија | |||
A09AB03 (WHO) B05XA13 | |||
Опасности | |||
ГХС пиктограми | |||
ГХС сигналне речи | Опасност[7] | ||
H290, H314, H335[7] | |||
P260, P280, P303+361+353, P305+351+338[7] | |||
NFPA 704 | |||
Сродна једињења | |||
Сродна једињења |
|||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
Y верификуј (шта је YН ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Хлороводонична киселина је најједноставнији на хлору базирани киселински систем који садржи воду. Она је раствор водоник хлорида у води, и више других хемијских врста, укључујући хидронијум и хлоридне јоне. Она је важан хемијски реагенс и индустријска хемикалија, која се користи у продукцији поливинил хлорида за пластику. У домаћинству, разблажена хлороводонична киселина се често користи као реагенс за уклањање каменца. У прехрамбеној индустрији, хлороводонична киселина се користи као прехрамбени адитив и у продукцији желатина. Хлороводонична киселина се исто тако користи у обради коже.
Хлороводоничну киселину је открио алхемичар Џабир ибн Хајан око 800. године.[8][9] Она се историјски називала и сони дух, јер је произвођена из камене соли и „зеленог витриола” (гвожђе(II) сулфат) (Базил Валентин у 15. веку), и касније из хемијски сличне обичне соли и сумпорне киселине (Јохан Рудолф Глаубер у 17. веку). Слободну хлороводоничну киселину је први пут описао Либавиус у 16. веку. Касније су је користили хемичари као што су Глаубер, Пристли, и Дејви у њиховим научним истраживањима. Осим уколико је под притиском или охлађена, хлороводонична киселина прелази у гас кад садржај воде падне испод око 60%. Хлороводонична киселина је исто тако позната као хидронијум хлорид, за разлику од свог безводног родитеља познатог као водоник хлорид, или суви .