From Wikipedia, the free encyclopedia
Хлороводонична киселина или сона киселина (молекулска формула - ), безбојна је неорганска киселина која настаје растварањем хлороводоника у води. Хлороводонична киселина се назива и раствор хлороводоника у другим поларним растварачима нпр. у ацетону. Разблажена хлороводонична киселина се налази у желуцу човека и сисара и она омогућава варење беланчевина. Хлороводонична киселина има препознатљив опор задах. Она се класификује као јака киселина и може да нагриза кожу у широком композиционом опсегу, пошто је водоник хлорид потпуно растворен воденом раствору.
| |||
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
Други називи | |||
Идентификација | |||
100.210.665 | |||
број | 231-595-7 | ||
Е-бројеви | E507 (регулатор киселости, ...) | ||
UNII | |||
UN број | 1789 | ||
Својства | |||
Агрегатно стање | Безбојна, транспарентна течност | ||
Тачка топљења | Концентрационо зависна – погледајте табелу | ||
Тачка кључања | Концентрационо зависна – погледајте табелу | ||
0,00[5] | |||
Киселост (pKa) | −5,9 ( гас)[6] | ||
Фармакологија | |||
A09AB03 (WHO) B05XA13 | |||
Опасности | |||
ГХС пиктограми | |||
ГХС сигналне речи | Опасност[7] | ||
H290, H314, H335[7] | |||
P260, P280, P303+361+353, P305+351+338[7] | |||
NFPA 704 | |||
Сродна једињења | |||
Сродна једињења |
|||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Хлороводонична киселина је најједноставнији на хлору базирани киселински систем који садржи воду. Она је раствор водоник хлорида у води, и више других хемијских врста, укључујући хидронијум и хлоридне јоне. Она је важан хемијски реагенс и индустријска хемикалија, која се користи у продукцији поливинил хлорида за пластику. У домаћинству, разблажена хлороводонична киселина се често користи као реагенс за уклањање каменца. У прехрамбеној индустрији, хлороводонична киселина се користи као прехрамбени адитив и у продукцији желатина. Хлороводонична киселина се исто тако користи у обради коже.
Хлороводоничну киселину је открио алхемичар Џабир ибн Хајан око 800. године.[8][9] Она се историјски називала и сони дух, јер је произвођена из камене соли и „зеленог витриола” (гвожђе(II) сулфат) (Базил Валентин у 15. веку), и касније из хемијски сличне обичне соли и сумпорне киселине (Јохан Рудолф Глаубер у 17. веку). Слободну хлороводоничну киселину је први пут описао Либавиус у 16. веку. Касније су је користили хемичари као што су Глаубер, Пристли, и Дејви у њиховим научним истраживањима. Осим уколико је под притиском или охлађена, хлороводонична киселина прелази у гас кад садржај воде падне испод око 60%. Хлороводонична киселина је исто тако позната као хидронијум хлорид, за разлику од свог безводног родитеља познатог као водоник хлорид, или суви .
Молекул водоника реагује са молекулом хлора дајући два молекула хлороводоника. Максимална концентрација износи 38%
Хлороводонична киселина се састоји од хидронијум јона, и хлорида. Она се обично припрема третирањем са водом.[10][11]
Међутим, структура хлороводоничне киселине је компликованија него што следи из ове једноставне једначине. Структура течне воде је исто тако веома комплексна, и сходно томе формула представља знатно поједностављење стварне природе солватираног протона, , присутног у хлороводоничној киселини. Комбинација инфрацрвених, Раманових, рендгенских, неутронских дифракционих студија концентрованих раствора хлороводоничне киселине показује да је примарна форма у тим растворима . Тај катјон је заједно са хлоридним анјоном водонично везан за суседне молекуле воде на неколико различитих начина. (У , протон је у сендвичу између два молекула воде под 180°). Сматра се да јон постаје значајнији у разблаженим растворима .[12] (Погледајте хидронијум за даљу дискусију о овој проблематици.)
Хлороводонична киселина је јака киселина, јер је потпуно дисоцирана у води.[10][11] Она се стога може користити за припрему соли које садрже анјон и називају се хлориди.
Као јака киселина, водоник хлорид има велику вредност. Више теоретских покушаја да се одреди водоник хлорида је извршено, и према садашњим проценама она је −5,9.[6] Међутим, важно је да се направи разлика између гаса водоник хлорида и хлороводоничне киселине. Услед учинка растварача, изузев при високим концентрацијама кад њено понашање знатно одступа од идеалног, хлороводонична киселина (водени раствор ) је кисела колико и најјачи доступни донор протона у води, солватирани протон (познат као „хидронијум јон”). Кад се хлоридне соли као што је додају у раствор , оне имају незнатан ефекат на , из чега следи да је − веома слаба конјугована база и да је потпуно дисоциран у воденом раствору. Разблажени раствори имају вредности блиске предвиђеним уз претпоставку потпуне дисоцијације у хидратисане + и − јоне.[13]
Од шест уобичајених јаких минералних киселина у хемији, хлороводонична киселина је монопротична киселина за коју је најмање вероватно да ће подлећи ометајућим оксидо-редукционим реакцијама. Она је једна од мање хазардних јаких киселина; упркос њене киселости, она се састоји од нереактивног и нетоксичног хлоридног јона. Раствори хлороводоничне киселине средње јачине су веома стабилни при складиштењу, и одржавају концентрације током времена. Ова својства, као и чињеница да је доступна као чист реагенс, чине хлороводоничну киселину изврсним реагенсом за закисељавање.
Хлороводонична киселина је преферентна киселина у титрацији за одређивање количине база. Титранти јаких киселина дају прецизније резултате услед јасније крајње тачке. Азеотроп хлороводоничне киселине (са око 20,2%) се може користити као примарни стандард у квантитативној анализи, мада њења тачна концентрација зависи од атмосферског притиска у време припреме.[14]
Хлороводонична киселина се често користи у хемијској анализи за припрему („варење”) узорака за анализу. Концентрована хлороводонична киселина раствара многе метале и формира оксидоване металне хлориде и гас водоник. Она исто тако реагује са базним једињењима као што су калцијум карбонат или бакар(II) оксид, формирајући растворене хлориде који се могу анализирати.[10][11]
Хлороводонична киселина у воденом раствору је безбојна док је раствор у ацетону и етрима има оштру жуту боју. Хлороводонична киселина је једна од најјачих неорганских киселина. Ипак хлороводонична киселина нема оксидационе особине и зато је нагризајуће дејство наизглед слабије од кисеоничних киселина. Јаче од ње су само перхлорна киселина, флуороводонична киселина и сумпорна киселина, ипак код ових киселина се не може добити висока концентрација у води.
Хлороводоник се раствара у води максимално у количини од 36,7% на температури од 20° и зато се не може добити хлороводонична киселина веће концентрације од 36,7%. Са порастом температуре максимална концентрација хлороводоника доста брзо опада и зато концентрована хлороводонична киселина показује јаку тенденцију за ослобађањем гасовитог хлороводоника. Хлороводонична киселина концентрације испод 30% не показује овакве тенденције.[17][18]
Концентрација | Густина | Моларност | Вискозност | Специфична топлота |
Напон паре |
Тачка кључања |
Тачка топљења | |||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Боме | ° | ° | ||||||||
10% | 104.80 | 6.6 | 1.048 | 2.87 | −0.5 | 1.16 | 3.47 | 1.95 | 103 | −18 |
20% | 219.60 | 13 | 1.098 | 6.02 | −0.8 | 1.37 | 2.99 | 1.40 | 108 | −59 |
30% | 344.70 | 19 | 1.149 | 9.45 | −1.0 | 1.70 | 2.60 | 2.13 | 90 | −52 |
32% | 370.88 | 20 | 1.159 | 10.17 | −1.0 | 1.80 | 2.55 | 3.73 | 84 | −43 |
34% | 397.46 | 21 | 1.169 | 10.90 | −1.0 | 1.90 | 2.50 | 7.24 | 71 | −36 |
36% | 424.44 | 22 | 1.179 | 11.64 | −1.1 | 1.99 | 2.46 | 14.5 | 61 | −30 |
38% | 451.82 | 23 | 1.189 | 12.39 | −1.1 | 2.10 | 2.43 | 28.3 | 48 | −26 |
Референтна температура и притисак за горњу табелу су 20 ° и 1 атмосфера (101,325 ). Вредности напона паре су узете из Међународних табела критичних вредности и односе се на укупан напон паре раствора. |
Физичка својства хлороводоничне киселине, као што су тачке кључања и топљења, густина, и , зависе од концентрације или моларитета у воденом раствору. Оне су у опсегу од оних са веома ниским концентрацијама које се приближавају 0% , до вредности за димућу хлороводоничну киселину са преко 40% .[10][11][19]
Хлороводонична киселина као бинарна (двокомпонентна) смеша и формира азеотропску смешу при 20,2% и 108,6 ° (227 °). Постоје четири константне кристализационе еутектичке тачке за хлороводоничну киселину, између кристалних форми , , , , и леда (0% ). Исто тако постоји метастабилна еутектичка тачка на 24,8% између леда и кристализације.[19]
Хлороводонична киселина је једна од најважнијих индустријских киселина. Између осталог користи се за чишћење површине метала и за екстракцију руда. Сем тога заједно са азотном киселином гради царску воду - раствор који раствара чак и злато и платину.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.