Хетитски језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хетитски језик је ишчезли индоевропски језик из групе анатолских језика, којим су се користили Хетити. Најстарији запис неког индоевропског језика (Анитина плоча) је управо на хетитском језику, и датује из 17. века п. н. е. У развоју језика издвајају се три периода: старохетитски (1650—1450. п. н. е.), средњохетитски (1450—1380. п. н. е.) и новохетитски језик (1380—1175. п. н. е.). Хетитски је коришћен углавном у хетитском царствима са седиштем у Хатуши, али и у областима северне Месопотамије и северног Леванта[1]. Језик Хетита (изворно 𒉈𒅆𒇷 нешил / "језик Неша" или нешули / " језик народа Неша") још знан и као језик Канеша, био је језик којим су говорили Хетити, народ који је живео у време бронзаног доба у Анатолији. Овај народ створио је јаку државу са центром у Хатуши, као и у деловима северног Леванта и северне Месопотамије.[1] Овај језик, који је припадао индоевропској групи језика, одавно је изумро, једини доказ његовог постојања данас јесу сведочанства написана на клинастом писму која датирају из периода од 17.[2] до 13. века п. н. е., са изолованим хетитским позајмљеницама и бројним личним именима, која се појављују у староасирском контексту још у 20. веку п. н. е., чине га најраније забележеним индоевропским језиком.
хетитски | |
---|---|
𒉈𒅆𒇷 | |
Регион | Анатолија, северни Левант, северна Месопотамија[1] |
Изумро | 12. век п. н. е. |
индоевропски
| |
клинасто писмо | |
Језички кодови | |
ISO 639-2 | hit |
ISO 639-3 | Разно:hit – хетитскиoht – старохетитскиhtx – средњохетитскиnei – новохетитски |
Са касним Бронзаним добом, језик Хетита је почео да губи на знчају, а језик Лувијана долази на његово место. У 13. веку п. н. е., запажа се да је језик Лувијана био највише коришћени језик у Хетитској престоници Хатуши[3]. Након распада Новохетитског краљевства, на крају бронзаног доба, језик Лувијана, у раном гвозденом добу, постаје главни језик такозване Сиро-Хетитске државе, која се налазила у југозападној Анатолији и северној Сирији.