![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Korea-Silla-Iron.armor-01.jpg/640px-Korea-Silla-Iron.armor-01.jpg&w=640&q=50)
Гвоздено доба
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гвоздено доба је најмлађи период праисторије, који смењује бронзано доба и траје до почетка нове ере. Ово је доба када је човек овладао производњом и употребом гвожђа, које улази у широку примену, металургијом и када се јавља први новац.[1]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Korea-Silla-Iron.armor-01.jpg/640px-Korea-Silla-Iron.armor-01.jpg)
У Египту и на Блиском истоку трагови употребе гвожђа датирају из 4. миленијума п. н. е. (метеоритско гвожђе које није захтевало топљење на високим температурама, што за гвожђе износи 1.538 °C),[2] а до опште употребе гвожђа долази тек око 1300. п. н. е. У Европу продире у 11. веку п. н. е. и то с егејског подручја и Подунављем. У средњој и јужној Европи гвоздено доба почиње у 9 веку п. н. е. (у Грчкој се завршава протогеометријски период). Претпоставка је да се развија самостално. У западној Европи Келти су били први који су употребљавали гвожђе. У француској школи овај период се назива протоисторија. Технологија производње гвожђа у средњој Европи развила се 11–8. века п. н. е, мада почетак гвозденог раздобља у појединим подручјима је различит и зависи од месних услова и од спољашњих утицаја. У то доба повећава се број становника, обликују се трговачки путеви и везе, настају етничке и етничко-племенске заједнице, друштвено раслојавање којим се издвојио богати слој, настањен у кнежевским утврђеним средиштима, препознатљив по гробницама с престижним прилозима грчкога, етрурскога и италскога порекла. Раздобље старијег гвозденог доба на подручју средње и западне Европе, названо халштатском културом (према Халстату у Горњој Аустрији), траје до око 450. п. н. е., а млађе гвоздено доба или латенска култура (према Ла Тенеу у Швајцарској) развија се у другој половини 1. миленијума п. н. е.[3]