Ираклион

Ираклион или Хераклион или Ираклио (грч. , итал. ) је главни град истоименог округа Ираклион у оквиру периферије Крит. То је највећи град јужне Грчке и њеног највећег и најзначајнијег острва Крита.

Ираклион, Хераклион
Лука у Ираклиону
Грб
Административни подаци
Држава	Грчка
Периферија	Крит
Округ	Ираклион
Становништво
Становништво	‍
— 2001.	137.711
— густина	109,03 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	35° 20′ 00″ С; 25° 08′ 00″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	0-33 m
Површина	1.263 km2
Ираклион, Хераклион Ираклион, Хераклион на карти Грчке
Поштански број	70x, 71х, 720
Регистарска ознака	HK, HP;

Положај

Једна од градских цркава

Ираклион се сместио на северној обали Крита, на Егејском мору. Подручје града спада у низијска за веома брдовити Крит и представља најпогоднији део острва за живот.

Историја

Остаци зидина из доба Млечана

У близини данашњег Ираклиона налазе се остаци палате у Кнососу, једног од главних средишта Минојске цивилизације, која се овде развијала у 2. миленијуму пре нове ере. Ови остаци данас представљају прворазредно археолошко налазиште. Сматра се да је данашњи Ираклион у ово време био лука дате палате, али истраживања нису вршена.^[1]

Град на данашњем месту настао је 824. године од стране Сарацена, који су били протерани из тадашње маварске Андалузије. Они су заузели Крит и основали град са намером да буде једно од њихових упоришта. Због тога су од града направили утврђење окружено јарком. Сарацени из градске луке помагали гусарење у околним водама, нарочито против Византије. Због тога, византијска војска под управом Нићифора Фоке предузела је противкораке и 961. године заузела сараценски град и разрушила га. Ускоро се увидео значај његовог положаја, па је град поново изграђен под називом Хандакс (Chandax). Он ће бити у византијским рукама следеће 243. године.

1204. године дошло је крсташког заузимања Цариграда и већег дела Византије. Острво Крит запосела је Млетачка република са намером да се на њему добро утврди. Млеци су започели изградњу огромне тврђаве са одбрамбеним кулама, дугим јарковима и зидинама дебелим и до 40 . У оквиру трвђаве саграђен је и пристан. Град Хандакс мења име у „проиталијанско“ Кандија, које ће се очувати све до данашњих дана. Кандија постаје седиште млетачког Војводе од Кандије, надлежног за власт на Криту, а град се почиње развијати досељавање млетачког становништва, па ово мешање месне грчке културе са италијанском касније дати тзв. "Критску ренесансу".

Кандијским ратом (1645-69.) град је после 22годишње опсаде припао Османском царству. Турци су задржали млетачки назив града и чак га проширили на цело острво. Међутим, град је постепено почео пропадати због загушивања луке муљем, па је средиште живота на Криту премештено у други по величини град Канију.

1897. године основана је република Крит, полузависна од Османског царства и под надзором Грчке. У стварности острво је било под управом Великих сила. ова " политичка творевина“ коначно је припала Грчкој 1913. године. Тада је и град Кандија преименован у Ираклион, постајући привредно и управно средиште острва Крита.

Саобраћај

Ираклион, као један од највећих градова у Грчкој, има развијен градски и међуградски превоз.

Град има значајну луку, која град повезује са околним острвима попут Родоса, Санторинија, али и са Израелом и Египтом.

Друмски саобраћај је развијен и Ираклион је једно од места на европском коридору Е75. Овај коридор пролази кроз све значајне градове на Криту.

Град поседује и Међународни аеродром „Никос Казанцакис“, који се налази 5 источно од града. То је трећи аеродром у држави по промету, највише захваљујући бројним туристичким одредиштима на Криту и у околини. Главна потешкоћа у вези са аеродромом је његова близина граду, због чега се у граду често чује бука од авиона.

Становништво

Демографија

1991.	2001.	2011.
115.270	130.914	140.730[2]

Градске занимљивости

Кулес на фотографији из 1919.

Морозини фонтана из 17. в.

• Палата у Кнососу - Античке ископине удаљена свега 5 јужно од града.
• Млетачка тврђава - званичан назив је Rocca al Mare, али је чешћи Кулес (грчки: Κούλες). То је највећи историјски споменик у граду, грађен још од 13. в.
• Православна катедрала св. Мине
• Православна црква св. Титуса
• Православна црква св. Екатарине Синајске
• Католичка базилика св. Марка
• Археолошки музеј у Ираклиону
• Морозини фонтана из 17. в.
• Критски универзитет

Референце

1. „HERAKLION NA KRITU – MESTO U KOJE ĆETE SE ZALJUBITI”. Turizam i putovanja. Приступљено 23. 1. 2019.
2. „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015.

Спољашње везе

• www.heraklion-city.gr (на грчком и енглеском језику)