Сарацени

За друге употребе, погледајте страницу Сарацени (вишезначна одредница).

Сарацени (лат. , стгрч. — „источни људи” ← арап. — шарк — „исток”) номадско племе Бедуина, које је живјело дуж границе Сирије. Тај народ помиње још грчки научник из 1. и 2. вијека н. е. Клаудије Птолемеј и римски историчар из 4. вијека Амијан Маркелин.

Приказ Сарацена у 15. вијеку на дрворезу.

Термин Сарацени је био општи назив за арапске муслимане у широкој употреби међу хришћанским писцима у Европи током средњег вијека. До 12. вијека, „Сарацен” постаје синоним за „муслимана” у средњовијековној латинској литератури.

Данас историчари користе овај назив за становништво Арапског калифата у периоду од 7. по 13. вијека (до освојења Абасидског калифата, као посљедице блискоисточног похода Монгола)^[1].

Мијењање значења термина током историје

Значење термина се мијењало током историје.

У раним вијековима нове ере, грчки и латински писци су користили овај термин за људе који живе у пустињским областима у близини римске провинције Арабије. Разликовали су се од људи који су били познати као Арапи.^[2][3] Најприје се „Сарацени” у виду лат. „Araceni” помињу у шестој книзи „Природне историје” Плинија Старијег (VI. 157)^[4] (трећа четвртина 1. вијека), у „Арабици” Уранија^[5] (Fr. 11) (1. вијек), затим у „Приручнику географије” Клаудија Птоломеја (средина 2. вијека) у списку народа Срећне Арабије (131; 6. 7.21).^[6]

У Европи током раног средњег вијека, термин се почиње везивати са арапским племенима.^[7] Поједини аутори, као на примјер, Јевтимије Зигабен неосновано су повезивали ријеч „Сарацени” с именом библијске Саре.^[8]

До 12. вијека, „Сарацен” постаје синоним за „муслимана” у средњовијековној латинској литератури. Ширење тог значења појма Сарацен почело је вијековима раније међу Византијцима, као што се види у документима из 8. вијека.^[2][9][10] У вријеме крсташких похода европски аутори почели су да називају Сараценима све муслимане, често користећи као синоним назив „Маври”. Најчешће се, у вријеме крсташких похода, овај термин везивао за Турке муслимане, који су успјешно војевали против крсташа.

У западним језицима прије 16. вијека, „Сарацен” је био општи назив за Арапе муслимане, а ријечи „ислам” и „муслиман” нису биле у општој употреби (осим у неким појединачним случајевима).^[11]

Види још

• Маври
• Арапи
• Селџуци

Референце

1. Сарацин — статья в энциклопедии «Кругосвет»
2. Daniel 1979, стр. 53
3. Retso 2003, стр. 505–506 harvnb грешка: no target: CITEREFRetso2003 (help)
4. Naturalis historia. Liber VI. 157
5. Списи Уранија нису сачувани, њих цитира Стефан Византијски у својој книзи «Етника» → Stephani Byzantii. «Ethnicorvm quae svpersvnt» 1849. p. 556
6. Claudii Ptolemaei «Geographia», Том 2. Sumptibus et typis Caroli Tauchnitii, 1845 p. 102
7. "Saracen," Encyclopædia Britannica. 2012 Архивирано на сајту (18. децембар 2007). Britannica Concise Encyclopedia. 27. 4. 2012.
8. Евфимий Зигабен «Догматическое всеоружие православной веры» PG 130
9. Kahf 1999, стр. 181
10. Retsö 2003, стр. 96
11. Tolan 2002, стр. 15.

Литература

• Daniel, Norman . (1979). The Arabs and Mediaeval Europe. Longman Group Limited. ISBN 978-0-582-78088-0.
• Heng, Geraldine. (2004). Empire of Magic: Medieval Romance and the Politics of Cultural Fantasy. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12527-7.
• Kahf, Mohja. (1999). Western Representations of the Muslim Women: From Termagant to Odalisque. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-74337-3.
• Retsö, Jan. (2003). The Arabs in Antiquity: Their History from the Assyrians to the Umayyads. Routledge. ISBN 978-0-7007-1679-1.
• Rubenstein, Jay. (2011). Armies of Heaven: The First Crusade and the Quest for Apocalypse. Basic Books. ISBN 978-0-465-01929-8.
• Timani, Hussam. Saracens. in Muhammad in History, Thought, and Culture: An Encyclopedia of the Prophet of God (2 vols.), Edited by C. Fitzpatrick and A. Walker, Santa Barbara, ABC-CLIO, 2014, Vol. II. стр. 538—542. ISBN 978-1-61069-177-2.
• Tolan, John V. (2002). Saracens: Islam in the Medieval European Imagination. Columbia University Press. стр. 15. ISBN 978-0-231-50646-5.

Спољашње везе