From Wikipedia, the free encyclopedia
Француска ренесанса је била културни и уметнички покрет у Француској између 15. и раног 17. века. Период се односи да пан-Европску ренесансу и спада у северну ренесансу. Термин је први користио француски историчар Џулс Мишелет који га је користио да означи уметнички и културни препород Европе.
Значајни догађаји који су означили ренесансу у Француској су ширење хуманизма, рана истраживања Новог Света (попут оснивања Нове Француске којем су помогли Ђовани Верацано и Жак Картје), открића нових техника и уметничких форма у пољима штампе, архитектуре, сликарства, скулптуре, музике, науке и књижевности.
Ренесанса у Француској је трајала од Француске инвазије Италије 1494. године током владавине Шарла VIII, до смрти Анрија IV 1610. године. Ипак, ово је груба хронологија, јер су одређене уметничке, технолошке и књижевне иновације из ренесансе у Италији стигле у Француску пре овога због Бургундског војводства и Авињонског папства. Међутим, због црне смрти и стогодишњег рата је Француска била политички и еконмски слаба до 15. века.
Владавине Франсоа I (владао од 1515. до 1547. године) и његовог сина Анрија II (владао од 1547. до 1559. године) се сматрају врхунцем ренесансе у Француској.
Реч "ренесанса" потиче из француског језика, Renaissance, и буквално се преводи као препород. Реч је први пут употребио и дефинисао[1] француски историчар Џулс Мишелет (1798—1874) у свом делу Histoire de France (Историја Француске).[2] Мишелет је шеснестовековну Француску ренесансу дефинисао као период европске културне историје који је представљао коначно одвајање од средњег века, чиме је створено модерно разумевање човечанства и његовог места у свету.[3] Као Француз, Мипечет је такође тврдио да је ренесанса била Француски покрет.[4]
За хронолошки списак француских ренесансних сликара видети Списак француских ренесансних уметника.
Крајем 15. века, Француска инвазија Италије и близина Бургундског војводства (са његовим Фландријским везама) су довели Француску и контакт са добрима, слимака и креативним духом северне и италијанске ренесансе. За прве уметничке иновације у Француској су углавном одговорни Фландријски уметници попут Франсоа Клуе, Николо дел Абатеа и осталих припадника такозване Фонтеблоовске школе (фр. ).
Франсоа I Валоа је 1516. године позвао Леонарда да Винчија у Дворац Шамбор.[5] Да Винчи је остао и сликао у Француској до своје смрти. Нека од својих највећих дела, попут Мона Лизе, Свете Ане и Светог Јована Крститеља (која се данас чувају у Лувру у Паризу) је насликао у овом периоду.
Уметност која је настала током владавина Франсоа I и Анриа IV су инспирисане касним Италијанским маниризмом који се везује за Пармиђанина и Микеланђела. Одлике овог правца су издужене и грациозне фигуре и ослањање на визуелну реторику, укључијући употребу алегорије и митологије.
Анри IV је позвао бројне уметнике друге фонтеблоовске школе да раде у дворцу Фонтебло (фр. ).
Марија Медичи, Анријева друга жена и краљица Француске, је позвала фманаског сликара Петра Паула Рубенса у Француску и он је насликао неколико дела за краљичину Луксембуршку палату у Паризу.
Уметници који су радили за војводе Лорена су имали другачији касно манирски стил. Они нису имали контакта са француским уметницима тог периода и зато су развили појачан, екстреман и често еротски маниризам (укључујући и ноћне сцене и слике из кошмара. Развили су и посебне вештине бакрописа.
Један од највећих успеха Француске ренесансе је била конструкција Двораца у долини реке Лоар (фр. ). Будући да се дворци у долини Лоара више нису подизали као утврђења, архитекте су почеле да искоришћавају богатство река и простора Лоара.
Стари замак Лувр у Паризу је у овом периоду поново обновљен и постао је симбол тога како ренесансни дворац треба да изгледа. Западно од Лувра, Катарина Медичи је подигла дворац Тулиер са скупом и раскошном баштом,
Са доласком Анрија IV на престо је почео период масивног урбанизовања Париза током ког су подигнути Нови мост, Place des Vosges, дворац Дафин и делови Лувра.
,_château_d'Écouen,_façade_est_2.jpg)
Француске ренесансне баште каректерише симетријско и геометријско сађење дрвећа; биљака у саксијама; посипање шљунком и песком; подизање тераса, степеништа и рампа; копање канала са водом, водопада и великих фонтана и прављење велику вештачких пећина и ларинта са статуама митолошких бића или хероја. Баште су биле продужетак дворца који су окруживали и дизајниране су да илустурју ренесансни идеал пропорције.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
