Тврђа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тврђа је стари град Осијека у Хрватској. Најбоље је очувана и највећа целина барокних грађевина у Хрватској, а састоји се од хабзбуршког бастионског система саграђеног на десној обали реке Драве. Светски фонд за споменике Тврђу је описао као „јединствени пример барокног, административног и комерцијалног урбаног центра осамнаестог века”.[1]
Тврђа | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Осијек |
Држава | Хрватска |
Врста споменика | бастионски систем |
Време настанка | 1693–1735. |
Тип културног добра | споменик културе од изузетног значаја |
Власник | Република Хрватска |
Тврђа је изграђена у непосредној близини средњовековног Осијека након пораза османских снага 1687. због стратешког значаја града. Изградња је почела од 1712. Пет планираних бастиона и две капије завршене су до 1715. године. До 1735. унутрашњи град је завршен и додата су три северна бастиона. Када је завршена, била је највећа и најнапреднија тврђава Хабсбурга на граници са Османским царством, састојала се од осам бастиона и од оружара, складишта, седишта гарнизона, војног суда, грађевинске канцеларије, гарнизонског лекара, стражарнице, официрских станова, војне болнице и седам барака. Довршена тврђава била је у потпуности ограђена зидовима и палисадама и имала је по четири главна врата са сваке стране (север, југ, исток, запад). Тврђа је имала уличну расвету до 1717. и била је место првог јавног водовода у Хрватској, отвореног 1751. године.
Војни значај Тврђе смањен је након Берлинског конгреса 1878. године, са све већом стабилношћу окружења. Већина зидина и утврђења уништена су двадесетих година 20. века због препреке коју су представљале развоју Осијека. Иако су утврђења углавном уклоњена, унутрашње језгро тврђаве остаје нетакнуто и у њему се данас налазе цркве, музеји, школе и друге јавне зграде, као и бројни барови и ресторани. Само је северна страна зидова остала нетакнута, као и делови првог и осмог бастиона заједно са северним вратима познатим као „водена врата”. Тврђа је претрпела значајну штету током хрватског рата за независност током 1990-их и била је наведена на листи светских споменика 1996. године са најугроженијим местима. Сада се налази на „оквирној листи” Хрватске за разматрање као кандидат за место светске баштине.