From Wikipedia, the free encyclopedia
Стивен Вилијамс (енгл. ; Абериствит, 9. јун 1996) британски је бициклиста који тренутно вози за про тур тим — Израел—премијер тех.[5] Освојио је по једном Кро рејс, Арктик рејс оф Норвеј, Тур даун андер и Флеш Валон.
| Стивен Вилијамс | |
|---|---|
 Вилијамс 2023. | |
| Пуно име | Стивен Вилијамс |
| Надимак | „Стиви“[1] |
| Датум рођења | 9. јун 1996. |
| Мјесто рођења | Абериствит, Велс, УК |
| Држављанство | УК |
| Висина | 1,83 [2] |
| Маса | 59 kg[2] |
Тренутни тим | Израел—премијер тех |
| Дисциплина | друмски |
| Улога | возач |
| Тип возача | брдаш |
| 2016 | ЈЛТ—кондор |
| 2017—2018 | СЕГ рејсинг академи |
| 2018 | Бахреин—мерида (стажер) |
| 2019—2022 | Бахреин—мерида[3][4] |
| 2023— | Израел—премијер тех |
| Флеш Валон | 1 (2024) |
| Арктик рејс оф Норвеј 1 (2023) Тур даун андер 1 (2024) | |
| Ажурирано: 15. мај 2024. | |
Возећи за СЕГ рејсинг академи, 2018. је освојио трку Ронде де л’Изоар за возаче до 23 године, гдје је побиједио на прве двије етапе и освојио је брдску класификацију. Исте године је остварио побједу на петој етапи трке Ђиро чиклистико д’Италија,[6] познате као Бејби Ђиро или Ђиро д’Италија за возаче до 23 године.[7] У августу 2018. прешао је у тим Бахреин—мерида као стажер, а 2019. потписао је професионални уговор са тимом.[8] У новембру 2019. имао је операцију уклањања мале фабела кости са лијевог кољена, због чега је паузирао 18 мјесеци.[9] У фебруару 2020. почео је да тренира, а исте Године возио је своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању,[10] која је због пандемије ковида 19 помјерена за октобар.[11] Био је на 155 мјесту у генералном пласману, али је морао да напусти трку прије почетка етапе 11 због бола у кољену.[12] Године 2021. остварио је побједу на петој етапи трке КРО рејс, што му је била прва побједа у каријери, десет секунди испред групе и преузео је лидерску мајицу.[13] Последњу, шесту етапу, завршио је на другом мјесту, након што је био дио трочланог бијега који је дошао на циљ пет секунди испред групе коју је одспринтао Кејден Гроувс и освојио је трку 17 секунди испред Маркуса Хелгарда, а завршио је на другом мјесту у брдској и класификацији по поенима.[14] Године 2022. остварио је побједу на првој етапи на Тур де Свис трци, у спринту испред Максимилијана Шахмана и преузео је лидерску мајицу,[15] коју је носио до пете етапе, када је изгубио преко 20 минута.[16]
Године 2023. планирао је да пређе у тим ББ хотелс—КТМ, као и Марк Кевендиш, али је тим расформиран прије почетка сезоне.[17] У децембру 2022. прихватио је понуду тима Израел—премијер тех, са којим је потписао једногодишњи уговор, а тим је изабрао њега умјесто Кевендиша, са којим су такође преговарали.[18] У мају је возио Ђиро д’Италију по први пут, за коју је тим добио специјалну позивницу након што су тимови Лото—дестини и Тотал енержис одбили да учествују на трци као два најбоље пласирана тима из про тура за сезону 2022.[19] Био је у бијегу на неколико етапа, а последњу, етапу 21, завршио је на 12 мјесту у спринту, што му је био најбољи резултат на некој етапи.[20] У генералном пласману завршио је на 93 мјесту.[21] У августу је возио Арктик рејс оф Норвеј, гдје је побиједио на трећој етапи и преузео је лидерску мајицу секунду испред Кристијана Скаронија.[22] Последњу, четврту етапу, завршио је на десетом мјесту у групи и освојио је трку секунду испред Скаронија.[23] Године 2024. у јануару је возио Сантос тур даун андер трку, гдје је, након четири етапе које су вожене по равном, на петој етапи вожен успон Вилунга хил, први пут послије 2020.[24] На другом прелазу преко успона, Крис Харпер је радио на челу групе за Сајмона Јејтса, који је био иза њега и успорио је како би Харпер направио предност, што је пратио само Оскар Онли.[25] На 600 метара до циља Јејтс је напао и одвојила се група од седам возача која је достигла возаче испред. Алафилип је напао на 300 метара до циља, што је пратио Онли, који је напао пред циљ и побиједио је испред Вилијамса, који је преузео лидерску мајицу.[26] На последњој, шестој етапи, Исак дел Торо је напао на последњем успону, што је пратио Хонатан Нарваез, а затим их је достигао Вилијамс. У спринту је Вилијамс побиједио и освојио је трку девет секунди испред Нарваеза.[27] У априлу је возио Флеш Валон, гдје је Серен Краг Андерсен био у бијегу, а на 28 до циља из главне групе су напали Вилијамс, Кевин Вокелен, Максим ван Гилс, Сантијаго Буитраго и Ричард Карапаз. Они су достигнути на 17 до циља, а Андерсен на 15 до циља. На успону Мур де Иј, побиједио је нападом у последњих 200 метара испред Вокелена и Ван Гилса, поставши први британски побједник трке.[28]
| Гранд тур трке | 2020. | 2021. | 2022. | 2023. | 2024. |
|---|---|---|---|---|---|
 Ђиро д’Италија |
— | — | — | 93 | — |
 Тур де Франс |
— | — | — | — | |
 Вуелта а Еспања |
— | — | — |
| — | Није учествовао |
|---|---|
| Није завршио |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
