From Wikipedia, the free encyclopedia
Максимилијан Шахман (њем. ; 9. јануар 1994),[4] њемачки је професионални бициклиста, који тренутно вози за ворлд тур тим — Судал—Квик-степ.[5] Највеће успјехе остварио је на Свјетском друмском првенству, гдје је у конкуренцији возача до 23 године, освојио сребрне медаље у вожњи на хронометар 2015 и 2016. На Ђиро д’Италији 2018, побиједио је на етапи 18, док је носио бијелу мајицу, за лидера у класификацији за најбољег младог возача до шесте етапе. На Вуелти ал Паис Баско 2019. године, остварио је три етапне побједе, а затим је освојио Париз—Ницу 2020. и 2021.
| Максимилијан Шахман | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Шахман 2018 године. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Пуно име | Максимилијан Шахман | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 9. јануар 1994. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Мјесто рођења | Берлин, Њемачка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство |  Њемачка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Висина | 1.83 m[1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Маса | 70 kg[1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тренутни тим | Судал—Квик-степ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Дисциплина | друмски | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тип возача | унивезалац | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 2013 | Тирингер Енерџи тим | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 2014 | Џајант—Шимано развојни | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 2015—2016 | АВТ—Грин Веј | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 2017—2018 | Квик—степ флорс | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 2019—2024 | Бора—ханзго[2][3] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 2025— | Судал—Квик-степ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Париз—Ница | 2 (2020, 2021) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Национални шампион (друмска трка) |  2 (2019, 2021) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Гран при Индустрија и артиђанато 1 (2019) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
Награде и медаље
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Ажурирано: 28. јул 2021. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
Професионалну каријеру почео је у Тирингер Енерџи тиму 2013 године. Сезону је почео на Буке де л’Арте трци у Француској. Завршио је на 14 мјесту у генералном пласману, трећем мјесту у брдској и осмом мјесту у класификацији за најбољег младог возача.[6] Национално првенство Њемачке за возаче до 23 године, завршио је на 18 мјесту.[7] На трци Ђиро Чиклистико дела Вале остварио је најбољи резултат у сезони — друго мјесто на прологу дугом 2,5 km.[8] Европско првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио је девети,[9] док је Свјетско првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио на 12 мјесту.[10]
Сезону 2014 стартовао је на једнодневним тракама у Холандији, гдје није остварио значајније резултате. Након Холандије, возио је Тур де Норманди трку. Пролог на првој етапи завршио је на 28 мјесту,[11] док је у наставку трке губио вријеме и завршио је на 27 мјесту у генералном пласману.[12] Најбољи резултат остварио је на Европском и Свјетском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, обје трке завршио је на петом мјесту.[13][14]
Године 2015 возио је трку у Хрватској у марту — Истарско прољеће, коју је завршио на 16 мјесту.[15] Први запаженији резултат остварио је на Тур де Берлин трци, гдје је завршио на осмом мјесту.[16] Најбоље резултате остварио је на Европском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, гдје је освојио треће мјесто, 16 секунди иза побједника Стивена Ламертника;[17] на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, освојио је друго мјесто, сребрну медаљу, 13 секунди иза побједника Мадса Шмита.[18]
.jpg)
Сезону 2016 почео је у Португалији, гдје је Волта ао Алентехо трку завршио на 18 мјесту у генералном пласману.[19] Након Португалије возио је Триптик дес Монт ет Шато трку у Белгији. Прву етапу завршио је на 52 мјесту,[20] а захваљујући другом мјесту на другој етапи дошао је до трећег мјеста у генералном пласману.[21] Трећа етапа вожена је из два дијела, истог дана; на хронометру дугом 10,3 km завршио је осми,[22] док је равну етапу 3б, дугу 91 km, завршио у групи, на 33 мјесту[23] и трку је завршио на трећем мјесту у генералном пласману.[24] Након неколико трка без значајнијих резултата, возио је Тур де Берлин трку. Трка је стартовала екипним хронометром, који је Шахманов тим завршио на другом мјесту.[25] На другој етапи, Шахман и Лукас Шелмер су побјегли групи у финишу; Шелмер га је одспринтао и Шахман је завршио етапу на другом мјесту, 18 секунди испред групе.[26] Трећа етапа вожена је из два дијела, истог дана, хронометар на етапи 3а завршио је на деветом мјесту,[27] док је етапу 3б завршио на седмом мјесту.[28] Последња етапа била је равна, није било промјена и Шахман је завршио трку на другом мјесту у генералном пласману, девет секунди иза Француза Ремија Кавање.[29] У јулу, возио је Тур Алкас трку у Француској. Трка је стартовала прологом, који је завршио на десетом мјесту, седам секунди иза Кертиса Вајта.[30] Наредне двије етапе биле су равне, али је Шахман на другој изгубио 13 секунди и пао на 27 мјесто у генералном пласману.[31] На трећој етапи, Шахман је стигао до прве побједе у сезони, тријумфовао је соло, десет секунди испред Скота Дејвиса, али са огромном предношћу испред других конкурената и преузео је прво мјесто у генералном пласману.[32] Четврта етапа је била равна, није било промјена и Шахман је освојио Тур Берлина.[33] Добру сезону употпунио је освајањем сребрне медаље на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године; завршио је 18 секунди иза сународника Марка Матиса.[34]
Након сезона у јуниорским и развојним тимовима, у јулу 2016 потписао је први професионални уговор, за сезону 2017, са Квик—Степ Флорс тимом.[35] Прву сезону међу професионалцима почео је на Дубаи Туру, који је завршио на 84 мјесту.[36] Први бољи резултат остварио је на Тур де Романди трци, гдје је на прологу завршио четврти, осам секунди иза Фабија Фелинеа.[37] Хронометар на последњој, петој етапи, завршио је на 14 мјесту и трку је завршио на 19 мјесту у генералном пласману, минут и 58 секунди иза Ричија Порта и само три секунде иза Криса Фрума.[38] У класификацији за најбољег младог возача завршио је други, 14 секунди иза Пјера Латура.[38] Сезону је наставио на Тур оф Калифорнија трци, гдје је хронометар на шестој етапи завршио на шестом мјесту.[39] Трку је завршио званично на 14 мјесту у генералном пласману, али је завршио у групи шест возача од 10 до 15 мјеста, који су имали идентичан заостатак — 53 секунде.[40] Национално првенство Њемачке у вожњи на хронометар завршио је четврти, два минута и десет секунди иза побједника — Тонија Мартина;[41] док је национално првенство у друмској вожњи завршио пети, два минута и 11 секунди иза побједника — Маркуса Бурхарта.[42] Сезону је наставио на Тур де Полоње трци, гдје је на петој етапи отишао у бијег; на 27 km до циља, пао је, због чега је напустио трку и морао је да заврши сезону.[43]
Сезону 2018 стартовао је на Дубаи Туру, који је прије свега резервисан за спринтере; Трку је освојио његов сувозач Елија Вивијани, док је Шахман завршио на 88 мјесту, 14 минута иза.[44] У априлу, дебитовао је на Арденским класицима, возио је Флеш Валон. Шахман је био у нападу, а након што је достигнут, радио је за Жилијена Алафилипа, који је тријумфовао и прекинуо серију Алехандра Валвердеа од четири узастопне побједе;[45] Шахман је дебитантски наступ на популарној "Валонској стријели" завршио на осмом мјесту.[45] Возио је и други Арденски класик — Лијеж—Бастоњ—Лијеж, на којем је такође радио за Алафилипа, али је до соло побједе стигао његов други сувозач — Боб Јунгелс;[46] Шахман је завршио на 35 мјесту.[46] Квик—Степ је 30. априла објавио састав тима за Ђиро д’Италију 2018, у тиму који се фокусирао на етапне побједе са Вивијанијем, без лидера за генерални пласман, нашао се и Шахман, коме је то био дебитантски наступ на некој гранд тур трци.[47] Хронометар на првој етапи завршио је на осмом мјесту, 21 секунду иза побједника — Тома Димулена;[48] Шахман је осмим мјестом на првој етапи узео бијелу мајицу, за лидера класификације за најбољег младог возача.[48] На шестој етапи изгубио је минут и по и бијелу мајицу преузео је Ричард Карапаз.[49] На етапи 15 изгубио је 29 минута и испао је из борбе за бијелу мајицу.[50] На етапи 18 био је у бијегу, пратио је сваки напад, а у финишу је напао и побиједио 10 секунди испред Рубена Плазе. То му је била прва етапна побједа на гранд тур тркама.[51] Ђиро је завршио на 31 мјесту, сат и 40 минута иза Криса Фрума.[52] Након Ђира возио је национално првенство, гдје је хронометар завршио на четвртом мјесту, два минута иза Тонија Мартина, који је првенство освојио осми пут, седми пут заредом.[53] Почетком августа возио је Европско првенство у вожњи на хронометар, гдје је завршио на трећем мјесту, 27 секунди иза Виктора Кампенартса.[54] Сезону је наставио на Бинк Банк Туру, који је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману 25 секунди иза Мохорича,[55] након чега је возио домаћу трку, Тур оф Дојчланд. На другој етапи, Том Димулен је напао на последњем успону, на 6 km до циља, Шахман је једини пратио. У последњем километру, Матеј Мохорич их је достигао, након чега су се гледали и спремали за спринт; Нилс Полит је то искористио, достигао их и напао, али је Шахман реаговао и побиједио у спринту, захваљујући чему је преузео лидерску мајицу.[56] Трећа етапа завршена је групним спринтом, који је Шахман завршио на седмом мјесту; побиједио је Мохорич, који је преузео вођство у генералном пласману захваљујући секундама бонификације.[57] Последњу етапу завршио је такође у групи и завршио је трку на трећем мјесту у генералном пласману, 12 секунди иза Мохорича и шест секунди иза Полита, који је побиједио на последњој етапи.[58] На Свјетском првенству, возио је све три дисциплине. Са тимом Квик—Степ Флорс освојио је златну медаљу у екипном хронометру, 18 секунди испред тима Санвеб,[59] док је трку на хронометар завршио на 11 мјесту, три минута и 40 секунди иза Роана Дениса.[60] Возио је и друмску трку, али је није завршио.[61] Сезону је завршио на другом издању Тур оф Гуангси трке у Кини, коју је завршио на 66 мјесту у генералном пласману, седам минута иза Ђанија Москона, који је освојио трку.[62]
У августу 2018. године, потписао је двогодишњи уговор са тимом Бора Ханзго.[63] Сезону 2019, почео је трци УАЕ Тур, која је настала након спајања Абу Даби Тура и Дубаи Тура.[64] Трка је стартовала екипним хронометром, који је тим Бора Ханзго завршио на деветом мјесту, 28 секунди иза Јумбо—Визме.[65] Завршио је на 13 мјесту у генералном пласману, минут и 56 секунди иза Приможа Роглича, који је освојио трку 31 секунду испред Алехандра Валвердеа.[66] Почетком марта возио је Страде Бјанке класик. Имао је механичких проблема, након чега је пао, али је успио да се врати у групу. Ипак, није имао снаге у финишу и отпао је на последњем калдрмисаном успону; завршио је на 29 мјесту, седам минута иза Жилијена Алафилипа.[67] Дан касније возио је класик Гран при Индустрија и Артиђанато. Напао је на последњем успону, што је пратио само Матиа Катанео; Шахман је био бољи у спринту и остварио је прву побједу у сезони.[68] Сезону је наставио на Вуелта а Каталуњи. На првој етапи, Томас де Гент је побиједио из бијега, док је Шахман напао у финишу из главне групе и завршио је на другом мјесту, два минута и 38 секунди иза Де Гента и четири секунде испред групе.[69] На петој етапи, отишао је у бијег заједно са Бертом Јан Линдеманом, Андрејем Амадором и Тиџејем ван Гардереном. Напао је из бијега на 10 km до циља и остварио соло побједу, 13 секунди испред групе, коју је одспринтао Мајкл Метјуз.[70] Последњу етапу завршио је на трећем мјесту, 53 секунде иза Давидеа Формола и трку је завршио на 12 мјесту у генералном пласману, три минута и 15 секунди иза Мигела Анхела Лопеза.[71]
Почетком априла, возио је Вуелта ал Паис Баско трку, гдје је побиједио на хронометру на првој етапи, девет секунди испред Данијела Мартинеза.[72] На трећој етапи, десио се пад на 6 km до циља, због којег је Алафилип морао да напусти трку; Шахман је избјегао пад и побиједио је четири секунде испред Дијега Улисија.[73] На четвртој етапи, Адам Јејтс је напао на последњем успону на 6 km до циља, пратили су Шахман, Тадеј Погачар и Јакоб Фуглсанг.[74] Погачар је напао у финишу, Шахман је пратио, почео да спринта на 150 m до циља и побиједио је четири секунде испред Погачара, остваривши трећу етапну побједу, захваљујући чему је повећао предност у генералном пласману на 42 секунде испред Јона Изагиреа.[74] На петој етапи, отпао је на последњем успону, изгубио два минута и пао на треће мјесто у генералном пласману, минут и четири секунде иза сувозача — Емануела Букмана.[75] На последњој, шестој етапи, Адам Јејтс, Погачар, Фуглсанг, Јон Изагире и Данијел Мартин су напали на успону на 65 km до циља; Јејтс је побиједио у спринту, док је Шахман завршио три и по минута иза и трку је завршио на десетом мјесту у генералном пласману, три минута и 44 секунде иза Јона Изагиреа, који је освојио трку након бијега.[76]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
