Средчани
From Wikipedia, the free encyclopedia
Средчани, сопствени назив Нашинци, јужнословенска су муслиманска етнорелигијска група која насељава историјску регију Средчка. Представљају једну од три групе исламизованих Словена јужне Метохије, уз Горанце и Подгорце.[2] Процјењује се да има око 7500 Средчана.[1]
Укупна популација | |
---|---|
око 7500[1] | |
Региони са значајном популацијом | |
Средска жупа, Косово и Метохија, Србија | |
Језици | |
средски говор призренско-јужноморавског дијелакета српског језика, бошњачки језик | |
Религија | |
ислам | |
Сродне етничке групе | |
Горанци, Подгорци и Срби |
Као подетничку групу, Средчане одликују сљедеће карактеристике: одређен компактан ареал, посебна културна и свакодневне обиљежја, свијест о регионалној самобитности и свијет о различитости од других етничких група, присуство јединственог личног назива. Основне особине Средчана (као и блиских Горанаца и Подгораца) јесу њихова припадност исламу, по чему се ова група разликује од православних Срба, и употреба јужнословенског говора, по чему се разликују од муслиманских Албанаца.[3]
Такође, израз „Средчани” се може користити као етнохороним, односно примјењивати се на све становнике Средачке жупе, без обзира на националну припадност — православне Србе, Албанце, Турке итд.