![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Crab_Nebula.jpg/640px-Crab_Nebula.jpg&w=640&q=50)
Синхротронско зрачење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Синхротронско зрачење је електромагнетско зрачење које емитују наелектрисане елементарне честице (најчешће електрони) док се крећу у магнетном пољу релативистичким брзинама реда величине брзине светлости. Синхротронско зрачење је снажно поларизовано зрачење. Велики део електромагнетног зрачења које потиче из пулсара, радио-галаксија или из маглине Рак спада у синхротронско зрачење.[1] Са порастом енергије честице смањује се њена таласна дужина зрачења. Синхротронско зрачење се производи на пример у синхротронима помоћу магнета за савијање, ондулатора и/или виглера. Ако је честица нерелативистичка, емисија се назива циклотронском радијацијом. Ако су честице релативистичке, које се понекад називају и ултрарелативистичке, емисија се назива синхротронском емисијом.[2]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bb/Radiacao_escalar_SdS.pdf/page1-640px-Radiacao_escalar_SdS.pdf.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/Syncrotron.png/250px-Syncrotron.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/00/Crab_Nebula.jpg/640px-Crab_Nebula.jpg)
У астрофизици се синхротронска емисија јавља, на пример, услед ултрарелативистичког кретања извора око црне рупе.[3][4][5][6] Када извор манифестује кружну геодезију око црне рупе, синхротронско зрачење се јавља за орбите близу фотосфере где је кретање у ултрарелативистичком режиму.