Сиднеј
главни град Новог Јужног Велса, Аустралија From Wikipedia, the free encyclopedia
Сиднеј (енгл. изговор: ) је главни град аустралијске државе Нови Јужни Велс (енгл. ). Сиднеј је највећи град по површини у јужној хемисфери и најнасељенији град у Аустралији. Према попису из 2022. у граду је живело 5.297.089 становника, од чега 170.000 станује у централној зони (city of Sydney). Артур Филип, вођа Прве флоте, основао је прву европску колонију 1788. у Сиднејској ували.
| Сиднеј | |
|---|---|
_2019-06-21.jpg) ,_Queen_Victoria_Building_--_2019_--_3580_(cropped)_-_2.jpg)   .jpg)  Знаменитости Сиднеја | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Аустралија |
| Савезна држава |  Нови Јужни Велс |
| Основан | 26. јануар 1788. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2022. | 5.297.089 |
| — густина | 436,17 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 33° 52′ 04″ Ј; 151° 12′ 36″ И |
| Временска зона | UTC+10 |
| Апс. висина | 6 m |
| Површина | 12.144,6 km2 |
  Сиднеј Сиднеј на карти Аустралије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Џон Стенхоуп |
| Позивни број | 02 |
| Веб-сајт | |
| www.cityofsydney.nsw.gov.au | |
Сиднеј се налази у југоисточном делу аустралијске обале. Изграђен је око залива Порт Џексон. Сиднеј је највећи финансијски центар Аустралије. Водеће привредне гране су пословне услуге, производња, туризам, медији и здравство.
Сиднеј је веома важна светска туристичка дестинација, познат по плажама и две знаменитости - Сиднејској опери и Сиднејском лучком мосту. Град је окружен националним парковима и многобројним заливима, рекама и увалама. Према истраживању из 1999, Универзитет Лоубороу класификује Сиднеј као бета град са 9 поена - на истом нивоу са Сан Франциском, Торонтом и Цирихом. Сиднеј је био домаћин многих спортских, културних и политичких догађаја и приредби попут Игара Комонвелта 1938, Летњих олимпијских игара 2000., Рагби купа 2003 као и самита АПЕК-а 2007. а 2008. у Сиднеју је одржан Светски дан младих.
Према истраживању о трошковима живота, Сиднеј је најскупљи град у Аустралији и 21. најскупљи град на свету.
На нивоу Аустралије Сиднеј је удаљен:
Сиднеј је смјештен на југоистоку Аустралије, око залива Ботани Беј. Залив је подељен на много мањих залива. Унутрашњи део залива назван Порт Џексон је највећа природна лука на свету. Погодна лука је основни узрок настанка града на том месту. Постоји много пешчаних плажа, од којих је најпознатија Бонди.
Јужни део града (јужно од залива) је равница Камберланд Плејн. Северно од залива је брежуљкасти простор Хорнсби Плетју, који досеже и 200 м надморске висине. У позадини је града планина Блу Моунтејнс са познатим стрмим стенама и остацима културе Абориџина које су на листи Светске баштине УНЕСК–а.
Клима
Клима Сиднеја је влажна суптропска са много падавина[1] и малим годишњим разликама у температури.[2] Најнижа зимска температура ретко пада испод 8 °C, а највиша летња ретко прелази 32 °C.
Упркос репутације града да има изобиље сунчаних дана, Сиднеј је подложан влажним и често облачним временским условима током лета, који доводе до високих нивоа влажности и облачног неба. Град је заправо сунчанији током зиме и пролећа, кад су временски услови хладни али пријатни. У синдејског примарној временској станици на Опсервационом брду, екстремне температуре су у опсегу од 45,8 °C (114,4 °F) дана 18. јануара 2013. до 2,1 °C (35,8 °F) дана 22. јуна 1932.[3][4][5] У просеку 14,9 дана годишње имају температуре од или изнад 30 °C (86 °F) у центру града.[6] У контрасту с тим, метрополитанска област има у просеку 35 до 65 дана, у зависности од предграђа.[7] Највиша минимална температура забележена у центру града је 27,6 °C (82 °F) у фебруару 2011, док је најнижа максимална температура 7,7 °C (46 °F) забележена јула 1868.[6]
Временске прилике су ублажене близином океана, и екстремније температуре су забележене на западним острвским предграђима.[6] У Сиднеју долази до испољавања ефекта урбаног топлотног острва.[8] То чини одређене делове града у већој мери подложним екстремним топлотама.[8] У касном пролећу и током лета, температуре преко 35 °C (95 °F) нису неуобичајене,[9] мада топле, суве услове обично окончавају јужни ветрови.[10] Те моћне олује доносе јаке ветрове и брз пад температуре, чему следе краткотрајне тешке кише и грмљавина.[11] Услед локације острва, магла се јавља у Западном Сиднеју неколико пута током зиме. Јесен и пролеће су прелазне сезоне, при чему у пролеће долази до већих температурних варијација него у јесен.[12]
Падавине имају умерену до ниске варијабилности и трају више месеци, мада су нешто више изражене током прве половине године.[6][13] Током периода 1990–1999, Сиднеј је имао око 20 олуја са грмљавином годишње.[14] У касну јесен и током зиме, ниског притисак на источној обали могу да донесу велике количине кише, посебно у централном пословном дистрикту.[15] У зависности од смера ветра, летње време може да буде влажно или суво, при чему касни летњи/јесењи период има повишену просечну влажност и росишта од касног пролећа/раног лета. Током лета, највећи део кише потиче од олуја са грмљавином, а током зиме од хладних фронтова.[16] Снежне падавине су задњи пут забележене у Сиднејској области 1836. године, мада су јесењи град, или мекану тучу, многи погрешно поистоветили са снегом, у јулу 2008, те је могуће да догађај из 1836 исто тако није био снег.[17]
Град је ретко под утицајем циклона, мада остаци циклона утичу на град. Јужне осцилације Ел Ниња имају важну улогу у одређивању сиднејских временских образаца: суша и шумских пожара с једне стране, и олуја и поплава с друге, који су везани за супротне фазе осцилације. Многе области града које се граниче са шикарама су биле суочене са шумским пожарима, који се јављају током пролећа и лета. Град је исто тако подложан јаком олујама. Једна такова олуја је била олуја с градом из 1999, која је произвела масивне комада града до 9 cm (3,5 in) у пречнику.[18]
Завод за метеорологију је известио да су у периоду од 2002 до 2005 лета била најтоплија у записаној историји Сиднеја, која је започела 1859. године.[19] Лето 2007–08 је међутим било најхладније од 1996–97 и једино је лето у овом веку које је било на или испод просечне температуре.[20] Године 2009, суви временски услови су донели јаку олују прашине у источну Аустралију.[21][22]
Просечна годишња температура мора је у опсегу од 18,5 °C (65,3 °F) у септембру до 23,7 °C (74,7 °F) у фебруару.[23]
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 45,8 (114,4) |
42,1 (107,8) |
39,8 (103,6) |
34,2 (93,6) |
30,0 (86) |
26,9 (80,4) |
26,5 (79,7) |
31,3 (88,3) |
34,6 (94,3) |
38,2 (100,8) |
41,8 (107,2) |
42,2 (108) |
45,8 (114,4) |
| Максимум, °C (°F) | 26,5 (79,7) |
26,5 (79,7) |
25,4 (77,7) |
23,3 (73,9) |
20,6 (69,1) |
18,0 (64,4) |
17,4 (63,3) |
18,9 (66) |
21,2 (70,2) |
22,8 (73) |
23,8 (74,8) |
25,5 (77,9) |
22,5 (72,5) |
| Просек, °C (°F) | 23,0 (73,4) |
23,1 (73,6) |
21,7 (71,1) |
20,7 (69,3) |
16,5 (61,7) |
13,9 (57) |
13,0 (55,4) |
14,3 (57,7) |
16,6 (61,9) |
18,6 (65,5) |
20,0 (68) |
21,9 (71,4) |
18,5 (65,3) |
| Минимум, °C (°F) | 19,6 (67,3) |
19,7 (67,5) |
18,1 (64,6) |
15,3 (59,5) |
12,5 (54,5) |
9,8 (49,6) |
8,7 (47,7) |
9,7 (49,5) |
12,0 (53,6) |
14,4 (57,9) |
16,3 (61,3) |
18,3 (64,9) |
14,5 (58,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 10,6 (51,1) |
9,6 (49,3) |
9,3 (48,7) |
7,0 (44,6) |
4,4 (39,9) |
2,1 (35,8) |
2,2 (36) |
2,7 (36,9) |
4,9 (40,8) |
5,7 (42,3) |
7,7 (45,9) |
9,1 (48,4) |
2,1 (35,8) |
| Количина кише, mm (in) | 96,0 (3,78) |
136,6 (5,378) |
109,4 (4,307) |
137,0 (5,394) |
117,6 (4,63) |
117,8 (4,638) |
80,8 (3,181) |
91,8 (3,614) |
69,2 (2,724) |
82,2 (3,236) |
104,8 (4,126) |
79,4 (3,126) |
1.222,7 (48,138) |
| Дани са кишом | 12,3 | 12,9 | 13,3 | 11,1 | 12,2 | 10,5 | 10,2 | 8,4 | 8,8 | 11,1 | 12,7 | 11,2 | 134,7 |
| Поподневна релативна влажност, % | 61 | 62 | 60 | 59 | 58 | 56 | 52 | 48 | 50 | 53 | 57 | 58 | 56,2 |
| Сунчани сати — месечни просек | 235,6 | 202,4 | 213,9 | 207,0 | 195,3 | 177,0 | 204,6 | 244,9 | 237,0 | 244,9 | 228,0 | 244,9 | 2.635,5 |
| Сунчано време — месечни проценти | 53 | 54 | 56 | 61 | 59 | 60 | 65 | 72 | 66 | 61 | 55 | 55 | 59,8 |
| Извор #1: Завод за метеорологију[24] (1981-2010 просеци, записи 1861-) | |||||||||||||
| Извор #2: Завод за метеорологију, Аеродром Кингсфорд Смит (сунчани сати)[25] | |||||||||||||
| Клима аеродрома Кингсфорд Смит (источни Сиднеј) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 46,4 (115,5) |
42,6 (108,7) |
41,2 (106,2) |
35,7 (96,3) |
30,0 (86) |
26,8 (80,2) |
27,0 (80,6) |
31,1 (88) |
35,6 (96,1) |
39,1 (102,4) |
43,4 (110,1) |
43,2 (109,8) |
46,4 (115,5) |
| Максимум, °C (°F) | 26,6 (79,9) |
26,4 (79,5) |
25,3 (77,5) |
22,9 (73,2) |
20,1 (68,2) |
17,6 (63,7) |
17,1 (62,8) |
18,4 (65,1) |
20,6 (69,1) |
22,7 (72,9) |
24,1 (75,4) |
25,8 (78,4) |
22,3 (72,14) |
| Минимум, °C (°F) | 18,9 (66) |
19,1 (66,4) |
17,6 (63,7) |
14,3 (57,7) |
11,0 (51,8) |
8,7 (47,7) |
7,2 (45) |
8,2 (46,8) |
10,5 (50,9) |
13,3 (55,9) |
15,5 (59,9) |
17,6 (63,7) |
13,49 (56,29) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 9,7 (49,5) |
11,2 (52,2) |
7,4 (45,3) |
6,1 (43) |
3,0 (37,4) |
1,0 (33,8) |
−0,1 (31,8) |
1,2 (34,2) |
2,3 (36,1) |
4,8 (40,6) |
5,9 (42,6) |
8,2 (46,8) |
−0,1 (31,8) |
| Количина кише, mm (in) | 79,4 (3,126) |
118,4 (4,661) |
88,4 (3,48) |
118,9 (4,681) |
106,2 (4,181) |
100,1 (3,941) |
72,6 (2,858) |
73,7 (2,902) |
61,8 (2,433) |
63,9 (2,516) |
85,1 (3,35) |
73,6 (2,898) |
1,042 (41,024) |
| Дани са кишом (≥ 0.2mm) | 10,9 | 12,1 | 12,1 | 10,5 | 11,8 | 10,3 | 9,8 | 8,1 | 8,3 | 10,5 | 11,7 | 10,7 | 126,8 |
| Поподневна релативна влажност, % | 59 | 62 | 60 | 60 | 59 | 57 | 53 | 48 | 49 | 52 | 57 | 57 | 56,1 |
| Извор #1: Завод за метеорологију[26] (1981–2010 averages, records 1939–) | |||||||||||||
| Извор #2: [27] | |||||||||||||
| Клима аеродрома Банкстаун (шири западни Сиднеј) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 46,1 (115) |
44,5 (112,1) |
41,6 (106,9) |
36,9 (98,4) |
28,8 (83,8) |
25,4 (77,7) |
26,7 (80,1) |
30,2 (86,4) |
35,6 (96,1) |
39,7 (103,5) |
43,1 (109,6) |
43,6 (110,5) |
46,1 (115) |
| Максимум, °C (°F) | 28,3 (82,9) |
27,9 (82,2) |
26,3 (79,3) |
23,7 (74,7) |
20,5 (68,9) |
17,8 (64) |
17,3 (63,1) |
19,0 (66,2) |
21,6 (70,9) |
23,9 (75) |
25,4 (77,7) |
27,4 (81,3) |
23,3 (73,9) |
| Минимум, °C (°F) | 18,2 (64,8) |
18,2 (64,8) |
16,3 (61,3) |
12,7 (54,9) |
9,5 (49,1) |
6,8 (44,2) |
5,2 (41,4) |
6,0 (42,8) |
8,7 (47,7) |
11,8 (53,2) |
14,4 (57,9) |
16,7 (62,1) |
12,0 (53,6) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 10,4 (50,7) |
10,0 (50) |
7,8 (46) |
2,4 (36,3) |
1,3 (34,3) |
−1,9 (28,6) |
−4,0 (24,8) |
−0,7 (30,7) |
0,0 (32) |
4,4 (39,9) |
6,8 (44,2) |
6,3 (43,3) |
−4,0 (24,8) |
| Количина падавина, mm (in) | 93,4 (3,677) |
103,1 (4,059) |
99,9 (3,933) |
86,0 (3,386) |
65,7 (2,587) |
80,9 (3,185) |
44,8 (1,764) |
50,9 (2,004) |
43,7 (1,72) |
58,9 (2,319) |
77,6 (3,055) |
68,0 (2,677) |
876,6 (34,512) |
| Дани са падавинама (≥ 0.2 mm) | 11,1 | 10,9 | 11,4 | 9,2 | 9,4 | 9,4 | 8,1 | 7,3 | 7,7 | 9,0 | 10,9 | 9,8 | 114,2 |
| Релативна влажност, % | 54 | 57 | 55 | 54 | 55 | 55 | 50 | 44 | 45 | 48 | 52 | 51 | 52 |
| Извор: [28] | |||||||||||||
 |
Простор данашњег Сиднеја су пре 40.000 година насељавали аустралијски староседеоци Абориџини. Проналазач Аустралије, Џејмс Кук, је 1770. први пут стигао на тло Аустралије у заливу Ботани Беј на простору данашњег Сиднеја. Град је основао британски адмирал Артур Филип 1788. године као прво британско насеље на простору Аустралије. Филип је град назвао Њу Албион, али је касније преименован у „Сиднеј“ према британском министру унутрашњих послова Томасу Таунсхенду, лорду од Сиднеја. Европљани су уништили стара насеља Абориџина који су настрадали због болести на које нису били имуни.
У првим годинама постојања града дошло је до сукоба између гувернера и војних официра, што је била једина војна побуна у аустралијској историји. Средином 19. века откривено је злато у Батхурст, 150 км од Сиднеја, због чега су у Сиднеј дошли многи насељеници те је град од 1850. до 1870. нарастао са 40.000 на 200.000 становника.
Откриће злата било је главни подстицај развоју Сиднеја. Град је постао већи од тадашњег главног аустралијског града Мелбурна те је желео постати главни град. Дошло је до сукоба између два града па је склопљен компромис према којем је главни град постала Канбера између њих.
У 20. веку Сиднеј се индустријализира и брзо расте те премашује број од 1 милион становника. 1932. је изграђен познати Сиднејски лучки мост, а 1973. је изграђена Сиднејска опера.
Према попису, у граду је 2006. живело 3.641.422 становника.
Према попису из 2006. године у широј зони Сиднеја је било 4.119.190 становника, од којих је 3.641.422 живело у урбаном подручју града. Унутрашњи Сиднеј је једно од најгушће насељених места у Аустралији са густином насељености од 4.023 становника/km². [тражи се извор]
У Сиднеју је највише, наравно послије Аустралаца, Енглеза, Ираца, Шкота и Кинеза. Такође 1,1% становништва Сиднеја су аутохтоног порекла, док је 31,7% рођено ван града. Азијски Аустралијанци чине 16,9% становништва Сиднеја.[тражи се извор]
Већини становника је матерњи језик енглески, али има и оних који причају друге језике, од којих се највише прича арапски, кинески (углавном канотнски и мандарински) и грчки. Сиднеј је седми по реду град на свијету по броју страних имиграната. Имигранти су заслужни за годишњи раст становништва Сиднеја од 75%.[тражи се извор]
34,12% становништва Сиднеја је преко 65 година. 15,2% популације овог града је најмање дипломирало. 2006. 64% становништва овог града су идентификовани као хришћани, 14,1% су атеисти, 10,4% се није изјаснило о вери, 3,9% су били муслимани, 3,7% будисти, 1,7% хиндуси, 0,9% Јевреји и 0,4% су били Срби.[тражи се извор]
Сиднејска опера данског архитекте Јерна Уцона најпознатија је грађевина у Сиднеју. Саграђена је у експресионистичком стилу. Друга позната грађевина у Сиднеју је Сиднејски лучки мост чији је пројектант енглески инжењер Ралф Фриман. Град има три ботаничке баште од којих је најпознатија Краљевска ботаничка башта. Сиднејски торањ је висок 305 м, те је други по висини у Аустралији и трећи по висини на Јужној хемисфери.[30]
Сиднеј је домаћин многих фестивала и највећих културних и друштвених догађаја у Аустралији. Ту спадају Сиднејски фестивал, највећи фестивал уметности у Аустралији, Двогодишњи фестивал који је основан 1973, Биг деј аут је путујући рок фестивал који је настао у Сиднеју, Сиднејски геј и лезбијски марди гра дуж улице Оксфорд, Сиднејски филмски фестивал и многи други мањи филмски фестивали.
Према једном истраживању Сиднеј је девети на списку највећих модних градова 2009. године. У овом граду се одржава Аустралијска недеља моде. Многи међународни дизајнери живе у Сиднеју.
XXVII Олимпијске игре одржане су 2000. године у Сиднеју. МОК је 1993. године изабрао Сиднеј у конкуренцији следећих градова: Пекинга, Берлина, Истанбула и Манчестера.
Саобраћај
Аеродром Кингсфорд Смит служи Сиднеј.
Сиднејска предграђа и сателитски градови
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
