Пољски краљ, велики војвода Литваније и краљ Пољско-литванске заједнице од 1587. до 1632. и краљ Шведске од 1592. до 1599. From Wikipedia, the free encyclopedia
Сигисмунд (Жигмунд) III Васа, [1] [2] (швед. , пољ. , литв. ; 20. јун 1566, Грипсхолм - 30. април 1632, Варшава) је био шведски (1592—1604) и изборни [3] пољско-литвански краљ (1587—1632 [1]) из династије Васа. Био је син Јуана III Васе [1] и његове супруге Каталин Јагелон.[4] Изабран на престо Пољско–Литванског комонвелта, он је настојао да креира персоналну унију између комонвелта и Шведске (Пољско-шведску унију), и привремено је успео у томе 1592. године. Након што га је 1599. године са шведског престола срушио његов протестантски ујак, Карл Шведски и састанка Риксенских поседа, он је провео већи део остатка свог живота покушавајући га повратити трон.[4]
Сигисмунд III Васа | |
---|---|
Пуно име | Сигисмунд Јуансон Васа |
Датум рођења | 20. јун 1566. |
Место рођења | Грипсхолм, Шведска |
Датум смрти | 30. април 1632. (65 год.) |
Место смрти | Варшава, Државна заједница Пољске и Литваније |
Религија | Лутеранство |
Супружник | Anne of Austria, Queen of Poland, Констанца од Аустрије |
Потомство | Владислав IV Васа, Јан II Казимир, John Albert Vasa, Karol Ferdynand Vasa, Alexander Charles Vasa, Anna Catherine Constance Vasa, Anna Maria Wazówna |
Родитељи | Јуан III Шведски Катарина Јагелонска |
Династија | Васа |
краљ Шведске | |
Период | 1592—1604. |
Претходник | Јуан III Шведски |
Наследник | Карл IX Шведски |
краљ Пољске | |
Период | 1587—1632. |
Претходник | Стефан Батори |
Наследник | Владислав IV Васа |
Потпис | |
Побожан, али непостојан владар, Сигисмунд је покушао да задржи апсолутну власт у свим својим доминионима. Убрзо након победе над унутрашњом опозицијом, Сигисмунд је искористио период грађанских немира у Великој московској кнежевини, познат као Смутно време, и напао је Русију, држећи Москву две године (1610–12) И Смоленск након тога. Године 1617. поново је избио Пољско-шведски сукоб, који је претходно био прекинут примирјем из 1611. године. Док се Сигисмундова војска борила и против отоманских снага у Молдавији (1617–21), краљ Густаф Адолф Шведски напао је Сигисмундове земље, заузевши Ригу 1621. године, као и скоро целу пољску Ливонију. Сигисмунд, који је закључио Алтмаршко примирје са Шведском 1629. године, никада није повратио шведску круну. Штавише, његови шведски ратови резултирали су губитком пољских територија на северу Ливоније и смањењем међународног угледа краљевства.[5]
Сигисмунд је рођен 20. јуна 1566. године у Грипсхолму као син финског кнеза Јуана, будућег краља Шведске Јуана III, и Катарине, ћерке пољског краља Сигисмунда I.
Од 2. до 9. марта 1587. године Сејм је заседао у циљу избора новог краља Пољско-литванске уније. Овим заседањем се ништа није решило, па је Сејм поново засео 30. јуна. Међу кандидатима за титулу краља, поред Сигисмунда били су:
Дана 19. августа, после великог дипломатског напора краљице Ане Јагелонске, Сигисмунд је изабран за краља Пољске. Три дана касније за краља је такође изабран и Максимилијан Хабзбуршки, кога је посебно помагала аристократија предвођена породицом Зборовски. Овим се завршило сазивање сејма.
Потом долази до једног правог рата између Сигисмунда и Максимилијана. Сигисмундов војсковођа Јан Замојски 8. септембра заузима Краков да би заштитио симболе краљевске власти. Недуго потом, да би осигурао победу, Сигисмунд склапа са својим оцем уговор у Калмару, којим је регулисао односе између Уније и Шведске. Са друге стране Максимилијан је 27. септембра положио заклетву pacta conveta у Оломоуцу и већ 5. октобра кренуо на Пољску. Његова војска 14. новембра опседа Краков и бива поражена шест дана касније. у међувремену, Сигисмунд стиже у Пољску, у Гдањск, 7. октобра, где је такође положио заклетву pacta conveta, оповргавајући Максимилијанову. 4. новембра он се састаје са Аном Јагелонском у Пиотркову и већ 9. децембра стиже у Краков, где се већ сутра сазива сејм, под управом Јана Гајевског, поводом свог избора за краља. Током тог заседања Сигисмунд обећава опроштај свима који су помогли његовим узурпаторима, усваја продужење мира са Русима у Јам-Запољском и био крунисан за краља 27. децембра у Вавелској катедрали. Заседање сејма наставља и следеће године. Литванци су током тог заседања 27. јануара 1588. године коначно признали Сигисмунда за свог краља, а већ сутра Сигисмунд усваја трећи Литвански статут којим реформише законе Великог војводства Литваније. Заседање сејма се завршило 30. јануара. Надвојвода Максимилијан не губи време, већ, користивши ово заседање сејма, креће у напад на Пољску. Његову војску је 24. јануара до ногу потукао Јан Замојски у бици код Бичине. У овој бици је заробљен и сам надвојвода и утамничен у Красниставу.
Године 1587. његов отац шведски краљ Јуан III га је довео на престо Државне заједнице Пољске и Литваније [1], а после очеве смрти, 1592. године, постао је и краљ Шведске.
У време је његове владавине постојало једно политичко питање, које се тицало не само Шведске, већ и свих суседних земаља и које је доста допринело ступању Швеђана на широко поприште опште европске политике. То је било питање о господарству над Балтичким морем, које је при крају средњег века постало од великог трговачког значаја. Шведска је тада јавно испољила своју намеру да ово море учини својим језером, тј. да по могућности завлада свим његовим обалама. Да би постигла то, потребно јој је било ратовати са свим народима, који су живели око тог мора.
Сигисмунд је био васпитан језуитски и ревносно је радио да обе земље у којима је владао врати у крило католичке цркве, те су језуити за његове владе достигли велики значај у Пољској. Он је из Кракова, где је било доста протестаната, пренео своју престолицу у Варшаву, главни град католичке Мазовске и као треће седиште католичке реакције. Покушавао је и да у Шведској врати католицизам [1], али га је у томе спречио стриц Карл Васа, који га је 1604. године збацио с шведског престола.
Угледао се на шпанског краља Филипа II Хабзбуршког, а био је такав присталица хабзбуршке политике, да би радо и Пољску потчинио Хабзбуршкој монархији, само када би му Хабзбурзи помогли да завлада Шведском и да тамо поврати католицизам. Што пак он у ово време не указа помоћи аустриским Хабзбурговцима, једини је узрок његово мешање у руске послове, на што га је гонила жеља да добије руски престо, прво за сина па потом и за себе, и то све у смеру потчињавања нових земаља папи. За његове су владе католици предузели потчињавање православне цркве папи у руским крајевима под Пољском (црквена унија 1596). И спољашња је политика овога краља била у духу католичке реакције: покушавао је да утврди римску цркву у Шведској и Русији [1].
У покушају да поврати круну и католицизам у Шведској, Сигисмунд је започео скупе и неуспешне пољско-шведске ратове ( Пољско-шведски рат (1600—1611) и Пољско-шведски рат (1617—1629)) који ће га надживети и готово уништити Пољско-литванску унију.[6]
Изненадна смрт Бориса Годунова (1605) бацила је Русију у хаос и пружила Сигисмунду нову прилику. Без одобрења Сејма, подржао је Лажног Димитрија, а 1609. је лично провалио у Русију. Док је он две године опседао Смоленск, његов генерал Станислав Жолкевски потукао је Русе код Клушина, заузео Москву и убедио Бојарску думу да прихвати Сигисмундовог сина Владислава за цара (1610). Али Сигисмунд је поништио овај споразум, захтевајући царски престо за себе. Смоленск је најзад пао 1611., али је пољски гарнизон у Москви опседнут и 1612. натеран на предају од кнеза Пожарског[6].
Остатак Сигисмундове владавине био је испуњен низом неуспешних ратова. Савез са Хабзбурзима довео је до скупог рата са Турском, али је Пољска спашена победом у бици код Хотина (1621).
Густав II Адолф Шведски искористио је заузетост Пољске на југу да заузме Ливонију у Пољско-шведском рату (1617—1629).[6]
За време његове владавине стваралачка снага Пољске на културном пољу у епоси Обнове показала се изградњом академије у Замошћу (1595) и у Кијеву (1615) [3].
Сигисмунд је био љубазан човек, стасит, великог чела, великог носа, али дуге браде, великих и нежних очију. Женио се два пута. Први пут 31. маја 1592. године, са деветнаестогодишњом Аном од Аустрије, ћерком аустријског надвојводе Карла II Штајерског, која је у исто време била и праунука Казимира IV Јагелонца. Свадба је одржана у Краковској катедрали. Из овог брака родило се петоро деце:
Марија је умрла на порођају 10. фебруара 1598. године. 11. децембра 1605. године Сигисмунд се, такође у Краковској катедрали, жени седамнаестогодишњом Маријином сестром Констанцом. Са њом је имао седморо деце:
16. Johan Kristiernsson Vasa | ||||||||||||||||
8. Ерик Јохансон | ||||||||||||||||
17. Birgitta Gustavsdotter Sture | ||||||||||||||||
4. Густав Васа | ||||||||||||||||
18. Måns Karlsson Eka | ||||||||||||||||
9. Сесилија Монсдотер | ||||||||||||||||
19. Sigrid Eskilsdotter Banér | ||||||||||||||||
2. Јуан III Шведски | ||||||||||||||||
20. Abraham Kristiernsson Leijonhuvud | ||||||||||||||||
10. Erik Abrahamsson Leijonhufvud | ||||||||||||||||
21. Birgitta Månsdotter Natt och Dag | ||||||||||||||||
5. Маргарет Лејонхуфвуд | ||||||||||||||||
22. Erik Karlsson Vasa | ||||||||||||||||
11. Ebba Eriksdotter Vasa | ||||||||||||||||
23. Anna Karlsdotter Vinstorpa | ||||||||||||||||
1. Сигисмунд III Васа | ||||||||||||||||
24. Владислав II Јагело | ||||||||||||||||
12. Казимир IV | ||||||||||||||||
25. Софија Халшанска | ||||||||||||||||
6. Жигмунд Пољски | ||||||||||||||||
26. Алберт II Немачки | ||||||||||||||||
13. Елизабета Хабзбуршка | ||||||||||||||||
27. Елизабета Луксембуршка | ||||||||||||||||
3. Каталин Јагелон | ||||||||||||||||
28. Галеацо Марија Сфорца | ||||||||||||||||
14. Ђан Галеацо Сфорца | ||||||||||||||||
29. Bona of Savoy | ||||||||||||||||
7. Бона Сфорца | ||||||||||||||||
30. Алфонсо II Напуљски | ||||||||||||||||
15. Изабела Напуљска | ||||||||||||||||
31. Иполита Марија Сфорца | ||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.