Јан II Казимир

Јан II Казимир (пољ. ; Краков, 22. март 1609 — Невер, 6. децембар 1672) је био краљ Пољско-литванске уније. Последњи је пољски краљ из династије Васа. Његов период власти познат је као "Потоп". Пољска је била опустошена и поражена.

Јан II Казимир
Јан II Казимир
Датум рођења	(1609-03-22)22. март 1609.
Место рођења	Краков,
Датум смрти	6. децембар 1672.(1672-12-06) (63 год.)
Место смрти	Невер, Француска
Супружник	Marie Louise Gonzaga, Claudine Françoise Mignot
Потомство	Maria Anna Vasa, John Sigismund, Crown Prince of Poland
Родитељи	Сигисмунд III Васа Констанца од Аустрије
Династија	Васа
Краљ Пољске
Претходник	Владислав IV Васа
Наследник	Михаил Корибут Вишњевецки

Јанов отац

Јанов отац Жигмунд (Сигисмунд) III Васа је био унук Густава I од Шведске. Жигмунд (Сигисмунд) је био краљ Шведске од 1592. до 1599, када га је свргао Карл IX од Шведске. То је довело до сталнога спора, па су пољски краљеви из династије Васа полагали право на шведски трон. Због тога је дошло до Пољско-шведског рата 1600. до 1629. Пољска и Шведска су биле и на супротним странама током Тридесетогодишњег рата (1618—1648), али у том рату Пољска је релативно мало учествовала.

У сенци брата

Јан Казимир је већину живота био у сенци свога брата Владислава IV Васе. Пошто је показивао презир према пољској култури а симпатије за Аустрију имао је мало пријатеља међу пољским племством, шљахтом. Није имао јаку подршку нити утицај на пољском двору. Ипак, показивао је таленат као војни командант у Смоленском рату против Московске Русије 1633. Његов брат Владислав IV Васа покушао је да ојача Јанов утицај преговорима о женидби најпре за шведску принцезу, затим за италијанску принцезу, али безуспешно. Јан Казимир је 1635. кренуо у дипломатску мисију у Беч. Мисију је занемарио и придружио се војсци Светога Римског царства у борбама против Француза. Његова пуковнија је била поражена, па је годину дана живео раскошно на бечком двору.

Вратио се 1636. у Пољско-Литванску унију. Заљубио се у једну баронесу, али брат Владислав IV је спречио тај брак. Покушао га је поставити за суверена Курландије, али Сејм је то спречио. Јан Казимир је био увређен, па је 1638. отишао у Шпанију. Постао је вицекраљ Португала. Французи су га заробили и утамничили по налогу кардинала Ришељеа све до 1640. Ослобођен је након посредовања дипломатске мисије кнеза од Смоленска.

Језиута

Одлучио је 1641. да постане језуита. Напустио је Пољску 1642. пратећи своју сестру у Немачку. Језуитима се придружио 1643. Краљ Владислав IV Васа се јавно опирао том потезу, па је дошло и до дипломатског сканадала између Пољске и папе. Јан Казимир је био изабран за кардинала. Када је уочио да он није за црквени живот вратио се у децембру 1646. у Пољску. У октобру 1647. одрекао се положаја кардинала да би могао да буде изабран на пољски трон.

Јан Казимир се на кољеним заклиње у Лавову 1655. да ће истерати Швеђане из Пољске, насликао Јан Матејко

Краљ и Потоп Пољске

Устанак козака у Украјини

Краљ Владислав IV Васа умро је 20. маја 1648. Устанак козака Богдана Хмељницког управо је почео, и недељу дана касније пољска армија одлучујуће је поражена од козака и Татара код Корсуња, 26. маја 1648. Док се побуна ширила на читаву Украјину, у Варшави је трајао изборни Сејм, који је 20. новембра 1648. изабрао Јана Казимира за краља.^[1]

У побуну у Украјини су се умешале стране силе: Кримски канат је помагао слабијем у том сукобу козака и Пољака, а Хмељницки је 1654. признао власт руског цара Алексеја Романова. Дошло је до Руско-пољског рата (1654—1667), и читава источна Украјина прешла је под власт Русије. Кримски Татари, наклоњенији слабој Пољској него јачој Русији, прешли су на пољску страну, али је руска војска 8. августа 1655 заузела Вилну, престоницу Литваније, и спалила је до темеља.^[1]

"Потоп"

Главни чланак: Пољско-шведски рат (1655—1660)

Иако је Јан Казимир изабран за краља, протестантски део племства се томе супростављао, јер су га сматрали слабим краљем и језуитом. Сматрали су да будући шведски краљ Карл X Густав има више права на пољски трон. С друге стране Јан Казимир је полагао права на шведски трон. Протестантски великаши, браћа Јануш Радзивил и Богуслав Радзивил, су потписали договор са Швеђанима, по коме ће они владати Литванијом и Белорусијом, и признати вазални положај у односу на шведског краља.

Док се Пољска бранила од Руса на истоку, Карл X Густав је напао са севера и већ 8. септембра 1655. заузео Варшаву, готово брз отпора, пошто су пољска властела, па чак и војска прешле на његову страну.^[1] Уследио је Пољско-шведски рат (1655—1660), у Пољској назван "Потоп".

За време "Потопа" Шведска је била заузела готово целу Пољску, али Швеђани нису могли да задрже толику освојену територију. Протестантска шведска војска, пљачкајући градове и скрнавећи католичке цркве и манастире, изазвала је побуну католичког становништва Пољске.

Чувени манастир Јасна Гора, код Ченстохове, успешно се одупро шведској опсади, што је читава католичка Пољска поздравила као чудо: верски занос је ојачао, и католички свештеници подигли су пољске сељаке на оружје. Варшава је ослобођена већ 16. јуна 1656, а Русија, притиснута од Татара и уплашена снажењем Шведске, потписала је примирје са Пољском (1656)^[1]. Швеђани су присљени да се повуку, али готово цела земља је била разрушена. Јан Казимир се миром у Оливи 1660. одрекао полагања права на шведски трон. Швеђанима је предао Ливонију и град Ригу.

Рат са Русијом настављен је 1659. и, након 8 година хаоса (козаци су више пута у току рата мењали стране), миром у Андрусову 1667. Пољска је уступила Русији Смоленск, Кијев и Украјину источно од Дњепра^[1].

Абдикација

Уморан од рата, Јан Казимир је абдицирао 1668. и вратио се у Француску, где се прикључио језуитима и постао је опат манастира у Неверу^[1]. Умро је 1672. Умро је без потомака, а његова браћа и сестре исто нису имали преживелих потомака, тако да се окончала династија Васа у Пољској.

Породично стабло

16. Ерик Јохансон

8. Густав Васа

17. Сесилија Монсдотер

4. Јуан III Шведски

18. Erik Abrahamsson Leijonhufvud

9. Маргарет Лејонхуфвуд

19. Ebba Eriksdotter Vasa

2. Сигисмунд III Васа

20. Казимир IV

10. Жигмунд Пољски

21. Елизабета Хабзбуршка

5. Катарина Јагелонска

22. Ђан Галеацо Сфорца

11. Бона Сфорца

23. Изабела Напуљска

1. Јан II Казимир

24. Филип I од Кастиље

12. Фердинанд I, цар Светог римског царства

25. Хуана од Кастиље

6. Карл II Штајерски

26. Владислав II Јагелонац Млађи

13. Ана од Чешке и Угарске

27. Ана од Фоа-Кандала

3. Констанца од Аустрије

28. Вилхелм IV, војвода Баварске

14. Алберт V Баварски

29. Марија од Баден-Шпонхајма

7. Марија Ана од Баварске

30. Фердинанд I, цар Светог римског царства

15. Ана од Аустрије

31. Ана од Чешке и Угарске

Референце

1. Дјурант 2004, стр. 439–440

Литература

• Дјурант, Вил (2004). Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд: Војноиздавачки завод : Народна књига, (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-335-0166-8.

Спољашње везе