From Wikipedia, the free encyclopedia
Санчи (девангари санскрт: भीमबेटका पाषाण आश्रय) је село у области Раисен, у средишту индијске државе Мадја Прадеш, 46 км северно од Бопала и 10 км од Беснагара. Село је 2001. године бројало 6.785 становника с 67% писменог становништва, што је већи просек од државног (59,5%).[1]
| Санчи | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Будистички споменик у Санчију |
| Место | Индија |
| Координате | 23° 30′ С; 77° 42′ И |
| Критеријум | Културно добро: i, ii, iii, iv, vi |
| Упис | 1989. (13. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/524 |
Име му вероватно потиче од санскртског израза за "мерити", док на хиндском Санча значи "Хумци од камења". У њему се налази више будистичких споменика изграђених од 3. века п. н. е. до 12. века, због чега је једно од најважнијих места ходочашћа за будисте на свету.[2] Због тога су будистички споменици Санчија уписани на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 1989. године.
Мауријски владар Ашока Велики је у 3. веку п. н. е. изградио Велику ступу у Санчију, преко места где су се налазиле реликвије Буде. Ступа је уништена у 2. веку п. н. е.[3], али је убрзо потпуно обновљена и проширена тако да је њезина величина готово удвостручена.
У раздољу династије Сатавахана изграђене су још две ступе и свети пут, што је забележено на натпису на врху архитрава јужног портала:
Поклон Ананде, Васитијевог сина, покровитеља уметника рајана (владара) Сирија Сатакарнија[4]
Опадањем популарности будизма у Индији, споменици у Санчију су занемарени и почели су пропадати. До 12. века је око ових раних будистичких грађевина изграђен и велики број хиндуистичких. Први западњак који их је описао био је британски генерал и историчар Тејлор 1818. године. До 1881. године многи аматерски археолози су нестручним радом опустошили локалитет, након чега су уследили радови на обнови. Од 1912—19. године грађевине су обновљене у данашњи изглед, под будним оком историчара Сер Џона Маршала. Данас се на овом локалитету налази око 50 грађевина, укључујући три ступе и неколико храмова.
Велика ступа има средиште од једноставне сферне грађевине од опеке из 3. века п. н. е. у којој се налазе Будине реликвије. Она је окруњена чатром, конструкцијом у облику сунцобрана чија је намена била да штити реликвије. Касније је ступа проширена и окружена каменим прстеном за циркумамбулацију (процес кружења реликвија), а купола јој поравнана како би се сместиле три чатре. Изграђен је камени зидић с балустрадом око ступе с четири рељефа богато украшене торане (будистички свети портали) које представљају љубав, мир, поверење и храброст. Иако су од камена, оне имају облик и украсе на начин како се градило од дрвета. Наративне скулптуре приказују призоре из живота Буде.[5], заједно с призорима из свакодневног живота, па чак и особе одевене у грчку одећу[6] Необичност тих призора је у томе што се Буда никада не приказује у људском облику, него животињском, јер се сматрало да је људско тело за њега било преограничавајуће. Врхови су им украшени будистичким симболима попут шриватсе (краљевско божанство), тритане (три светости) и дарме (точак закона) који ће касније постати ашокачакра и симбол индијске државе.
Поред Велике ступе налазе се још две мање, ступе будиних следбеника, које обликом прате облик велике ступе, али су скромније у димензијама и украсима. Храм бр. 17 је вероватно најстарији будистички храм из Гупта раздобља (320—550.). Он има квадратно светиште с тремом на четири ступа. Док му uнунутрашњост и три стране нису украшене, спреда је елегантно изрезбарен, заједно с три ступа трема.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
