Ролан Барт

Ролан Жерар Барт (фр. ; Шербур Октевил, 12. новембар 1915 – Париз 25. март 1980)^[1] био је француски теоретичар књижевности, филозоф, књижевни критичар и семиотичар. Његово поље интересовања било је широко. Извршио је снажан утицај на развој структурализма, семиотике, егзистенцијализма, марксизма, антропологије и постструктурализма.

Ролан Барт
Ролан Барт 1969. године
Пуно име	Ролан Жерар Барт
Датум рођења	(1915-11-12)12. новембар 1915.
Место рођења	Шербур Октевил, Француска
Датум смрти	26. март 1980.(1980-03-26) (64 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Утицаји од	Фердинанд де Сосир, Карл Маркс, Фридрих Ниче, Жак Лакан, Зигмунд Фројд, Жан-Пол Сартр. Жорж Батај, Пол Валери, Жил Мишелет
Утицао на	Мишел Фуко, Јулија Кристева, Жерар Женет, Сузан Сонтаг
Потпис

За друга значења, погледајте Барт.

Биографија

Барт је рођен 12. новембра 1915. у Шербуру у Нормандији као син Анријете и Луја Барта, поморског официра.^[2] Отац му је погинуо 1916. на Северноме мору за време Првог светског рата. Са једанаест година заједно са мајком преселио се у Париз, но упркос пресељењу Барт је читав живот остао везан за свој родни крај.

На париској Сорбони, коју похађа од 1935. до 1939, показује се амбициозним учеником. У том раздобљу боловао је од разноразних болести, укључујући и туберкулозу, због које је много времена провео у изолацији санаторијума.^[3] Учестали здравствени проблеми негативно су утицали на његову академску каријеру и полагање испита. Због лошег здравља био је ослобођен војне службе.

Од 1939. до 1948. радио је на добијању дипломе из граматике и филологије, издао је своје прве академске радове, суделовао је у медицинским студијима, али се и даље борио са лошим здравственим стањем. Године 1948. вратио се искључиво академскоме раду, те је добио неколико краткорочних послова на институтима у Француској, Румунији и Египту. Истовремено писао је за париски левичарски часопис Борба (), а ти чланци су временом израсли у књигу (1953). Наредних седам година провео је у где је студирао лексикологију и социологију.^[4] Такође, у томе периоду почео је да пише популарни серијал есеја за часопис у којима је побијао митове популарне културе (касније су есеји окупљени и објављени у збирци Митологије изданој 1957. године).^[5] Познавајући у извесној мери енглески језик, Барт је предавао на Мидлбери колеџу 1957. године и спријатељио се са будућим енглеским преводиоцем великог дела његовог рада, Ричардом Хауардом, тог лета у Њујорку.^[6]

Ране шездесете провео је истраживајући семиотику и структурализам. Многи његови радови су критиковали постојеће традиционалне академске погледе књижевне критике. Његове идеје довеле су га у јавни сукоб са Ромоном Пикаром, који га је напао у тексту Нова критика због наводног недостатка поштовања према францускпј књижевној традицији. Барт му је одговарио у своме делу Критика и истина из 1966. где је оптужио стару грађанску критику за мањак бриге о нијансама и финоћи језика, те о селективној неукости у критици дијалектичких теорија (као што је на пример марксизам).

До касних шездесетих Барт је стекао велики углед. Путује у САД и Јапан те одржава презентације. Своје најпознатије дело, есеј Смрт аутора, које служи као један од основних прелазних радова у истраживању логике структуралистичке мисли, објавио је 1967. године. Наставио је да доприноси заједно са Филипом Солером авангардном књижевном часопису , где се развијају сличне идеје Бартовим. Барт објављује књигу С/З 1970, у којој је анализирао Балзакову приповетку Саразин. Током седамдесетих наставио је градити књижевну критику, те развија појмове текстуалности и књижевничке неутралности. 1971. гостује као предавач на универзитету у Женеви.

Године 1976. био је одабран за предавача на катедри за књижевну семиологију на Колежу де Франс у Паризу.^[7]Исте године његова мајка Анријета Барт, са којом је живео 60 година умире. Његово последње велико дело Мрачна комора је делом есеј о природи фотографије, а делом помирење са смрћу његове мајке.

Дана 25. фебруара 1980. Барта је ударио аутомобил, након што је напустио забаву, коју је одржао Франсоа Митеран. Месец дана касније умиро је од последица повреде.^[2]

Библиографија

• (1953) Le degré zéro de l'écriture
• (1954) Michelet par lui-même
• (1957) Митологије ()
• (1963) Sur Racine, Editions du Seuil: Paris
• (1964) ()
• (1967) ()
• (1970) Царство знакова ()
• (1970) ()
• (1971) Sade, Fourier, Loyola, Editions du Seuil: Paris.
• (1972) ()
• (1973) Задовољство у тексту ()
• (1975) Roland Barthes, Éditions du Seuil: Paris
• (1977) ()
• (1977) A Lover's Discourse: Fragments, Paris
• (1978) ()
• (1979) ()
• (1980) ()
• (1980) ()
• (1980) Сад, Фурије, Лојола ()
• (1981) ()
• (1982) ()
• (1987) ()
• (1988) ()
• (1993) Сабрана дела ()
• (2009) Carnets du voyage en Chine, Christian Bourgeois: Paris.^[8]
• (2009) Journal de deuil, Editions du Seuil/IMEC: Paris.^[8]

Преводи на енглески језик

• The Fashion System (1967), University of California Press: Berkeley.
• Writing Degree Zero. Hill and Wang: New York. 1968. ISBN 978-0-374-52139-4.
• Elements of Semiology (1968), Hill and Wang: New York.
• Mythologies (1972), Hill and Wang: New York.
• The Pleasure of the Text (1975), Hill and Wang: New York.
• S/Z: An Essay. Hill and Wang: New York. 1975. ISBN 978-0-374-52167-7.
• Sade, Fourier, Loyola (1976), Farrar, Straus and Giroux: New York.
• Image—Music—Text (1977), Hill and Wang: New York.
• Roland Barthes by Roland Barthes (1977) (In this so-called autobiography, Barthes interrogates himself as a text.)
• The Eiffel Tower and other Mythologies (1979), University of California Press: Berkeley.
• Camera Lucida: Reflections on Photography (1981), Hill and Wang: New York.
• Critical Essays. Northwestern University Press. 1972.
• A Barthes Reader (1982), Hill and Wang: New York.
• Empire of Signs (1983), Hill and Wang: New York.
• The Grain of the Voice: interviews 1962–1980 (1985), Jonathan Cape: London.
• The Responsibility of Forms: Critical essays on music, art, and representation (1985), Basil Blackwell: Oxford.
• The Rustle of Language (1986), B.Blackwell: Oxford.
• Criticism and Truth (1987), The Athlone Pr.: London.
• Michelet (1987), B.Blackwell: Oxford.
• Writer Sollers (1987), University of Minnesota Press: Minneapolis.
• Roland Barthes (1988), Macmillan Pr.: London.
• A Lover's Discourse : Fragments (1990), Penguin Books: London.
• New Critical Essays (1990), University of California Press: Berkeley.
• Incidents (1992), University of California Press: Berkeley.
• On Racine (1992), University of California Press: Berkeley
• The Semiotic Challenge (1994), University of California Press: Berkeley.
• The Neutral: Lecture Course at the Collège de France (1977–1978) (2005), Columbia University Press: New York.
• The Language of Fashion (2006), Power Publications: Sydney.
• What is Sport. Yale University Press: London and New Haven. 2007. ISBN 978-0-300-11604-5.
• Mourning Diary. Hill and Wang: New York. 2010. ISBN 978-0-8090-6233-1.^[9]
• The Preparation of the Novel: Lecture Courses and Seminars at the Collège de France (1978–1979 and 1979–1980) (2011), Columbia University Press: New York.
• How To Live Together: Notes for a Lecture Course and Seminar at the Collège de France (1976–1977) (2013), Columbia University Press: New York.

Референце

1. McQuillan, Martin (2011). Roland Barthes. Macmillan International Higher Education. стр. 10, 29. ISBN 9780230343894. |access-date= захтева |url= (помоћ)
2. Барт, Ролан. Елементи семиологије. Београд : Библиотека XX век : Књижара Круг, 2015. стр. 4. ISBN 978-86-7562-127-0.
3. Rogers, Ben (8. 1. 1995). „ROLAND BARTHES: A Biography by Louis-Jean Calvet”. The Independent.
4. Барт, Ролан (2013). Митологије. Лозница: Карпос. стр. 227. ISBN 978-86-85941-79-5.
5. Huppatz, D.J. (2011). „Roland Barthes, Mythologies”. Design and Culture. 3 (1).
6. Richard Howard. "Remembering Roland Barthes," The Nation (November 20, 1982): "Mutual friends brought us together in 1957. He came to my door in the summer of that year, disconcerted by his classes at Middlebury (teaching students unaccustomed to a visitor with no English to speak of) and bearing, by way of introduction, a fresh-printed copy of Mythologies. (Michelet and Writing Degree Zero had already been published in France, but he was not yet known in America—not even in most French departments. Middlebury was enterprising.)" Reprinted in Steven Ungar; McGraw, Betty R., ур. (1989). Signs in Culture: Roland Barthes Today. University of Iowa Press. стр. 32. ISBN 978-0-87745-245-4.
7. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 110. ISBN 86-331-2075-5.
8. Wood, Michael (19. 11. 2009). „Presence of Mind”. London Review of Books.
9. Mourning Diary, ed. Nathalie Léger, trans. Richard Howard (Hill and Wang, 2010).

Литература

• Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 110. ISBN 86-331-2075-5.
• Барт, Ролан. Митологије. Лозница : Карпос, 2013. стр. 227. ISBN 978-86-85941-79-5.
• Барт, Ролан. Елементи семиологије. Београд : Библиотека XX век : Књижара Круг, 2015. стр. 4. ISBN 978-86-7562-127-0.
• McQuillan, Martin (2011). Roland Barthes. Macmillan International Higher Education. стр. 10, 29. ISBN 9780230343894. |access-date= захтева |url= (помоћ)
• Allen, Graham. Roland Barthes. London: Routledge, 2003
• Réda Bensmaïa (1987). The Barthes Effect: The Essay as Reflective Text. Превод: Pat Fedkiew. Minneapolis: University of Minnesota Press..
• Luca Cian, "A comparative analysis of print advertising applying the two main plastic semiotics schools: Barthes' and Greimas'", Semiotica 190: 57–79, 2012.
• Louis-Jean Calvet (1994). Roland Barthes: A Biography. Превод: Sarah Wykes. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34987-3. (This is a popular biography)
• Jonathan Culler (2001). Roland Barthes: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press.
• Paul de Man (1993). „Roland Barthes and the Limits of Structuralism”. Ур.: E.S. Burt; Kevin Newmark; Andrzej Warminski. Romanticism and Contemporary Criticism. Baltimore: Johns Hopkins University Press.
• Jacques Derrida (2007). „The Deaths of Roland Barthes”. Ур.: Peggy Kamuf; Rottenberg, Elizabeth G. Psyche: Inventions of the Other. 1. Stanford: Stanford University Press.
• D.A. Miller (1992). Bringing Out Roland Barthes. Berkeley: University of California Press.. (A highly personal collection of fragments, aimed at both mourning Barthes and illuminating his work in terms of a "gay writing position.")
• Marie Gil, Roland Barthes: Au lieu de la vie, Paris: Flammarion, 2012. (The first major academic biography [562 p.])
• Michael Moriarty (1991). Roland Barthes. Stanford: Stanford University Press.. (Explains various works of Roland Barthes)
• Jean-Michel Rabate, ур. (1997). Writing the Image After Roland Barthes. Philadelphia: University of Pennsylvania Press..
• Jean-Louis de Rambures, Interview with Roland Barthes in: "Comment travaillent les écrivains", Paris: Flammarion, 1978
• Mireille Ribiere, Roland Barthes, Ulverston: Humanities E-Books. 2008..
• Susan Sontag, "Remembering Barthes", in Under the Sign of Saturn, New York: Farrar, Straus and Giroux, 1980.
• Susan Sontag, "Writing Itself: On Roland Barthes", introduction to Roland Barthes, A Barthes Reader, ed. Susan Sontag, New York: Hill and Wang, 1982.
• Ungar, Steven (1983). Roland Barthes: Professor of Desire. Lincoln: University of Nebraska Press. ISBN 9780803245518.
• George R. Wasserman (1981). Roland Barthes. Boston: Twayne Publishers.

Спољашње везе

• Oscillation, Ролан Барт
• Barthes, Roland. Incidents. . Free Online – UC Press E-Books Collection