![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/Greece_economy_collage.png/640px-Greece_economy_collage.png&w=640&q=50)
Привреда Грчке
From Wikipedia, the free encyclopedia
Привреда Грчке је 48. највећа привреда на свету са номиналним бруто домаћим производом (БДП) од 192.691 милијарди долара годишње.[18] То је такође 55. највећа привреда на свету по паритету куповне моћи, на 288.418 милијарди долара годишње.[19] Од 2017. године Грчка је седамнаеста највећа привреда у Европској унији од 28 чланица. Према проценама ММФ-а за 2017. годину, Грчка се налази на 39. и 49. месту на свету са 18.637 долара и 27.737 долара за номинални БДП по глави становника и паритету куповне моћи по глави становника.[20]
Привреда Грчке | |
---|---|
![]() Пољопривреда, бродарство и туризам Грчке | |
Валута | 1 евро (ευρώ) = 100 центи (λεπτά)[1] |
Фискална година | Календарска година [2] |
Чланство у организацијама | Европска унија, Светска трговинска организација, Организација за економску сарадњу и развој, Банка за међународна поравнања, Организација за црноморску економску сарадњу[2] |
Статистика | |
БДП (номинална) | ![]() ![]() |
БДП раст | ![]() |
БДП по становнику | ![]() ![]() |
БДП по сектору | 82,8%; индустрија: 13,3%; пољопривреда: 3,9% (2015) |
Инфлација (ИПЦ) | −0,2% (Март 2018)[6] |
Становништво испод линије сиромаштва | ![]() |
Џини индекс | ![]() |
Радна снага | 4,732,649 (Јануар 2018)[11] |
Радна снага по занимањима | услуге: 72,4%; индустрија: 15%; пољопривреда: 12,6% (2015) |
Главне индустрије | shipping and shipbuilding(4th; 2011),[12][13] tourism, food and tobacco processing, textiles, chemicals, metal products; mining, petroleum[2] |
Размена | |
Извоз | €28.8431 милијарде (![]() |
Извозна добра | нафтна уља (не сирова), итд 38,88%, алуминијум и производи од алуминијума 4,38%; електрична, електронска опрема 3,75%; фармацеутски производи 3,48%; пластика и њени производи 3,32%; поврће, воће итд 3,18%; производи од гвожђа и челика 3,03% (2012)[15] |
Главни извозни партнери | ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Увоз | €50.2730 милијарде (![]() |
Увозна добра | сирова нафтна уља, итд 37,47%; електрична, електронска опрема 6,48%; фармацеутски производи 5,92%; машине, итд 4,2%; бродови, чамци итд 4,13%; пластика и њени производи 2,72%; аутомобили, ауто делови, мотоцикли, итд 2,72% (2012)[15] |
Главни увозни партнери | ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Бруто спољни дуг | ![]() |
Јавне финансије | |
Приходи | ![]() |
Расходи | ![]() |
Кредитни рејтинг | 68 |
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима |
Грчка је развијена земља са привредом заснованом на услугама (82,8%) и индустријским секторима (13,3%). Пољопривредни сектор је у 2015. години допринео 3,9% националне економске производње.[2] Важне грчке индустрије укључују туризам и транспорт. Са 18 милиона међународних туриста у 2013. години, Грчка је била седма најпосећенија земља у Европској унији и 16. на свету.[21] Грчка трговачка морнарица је највећа на свету, а бродови у власништву Грчке чине 15% укупне глобалне тонаже од 2013. године.[22] Повећана тражња за међународним поморским саобраћајем између Грчке и Азије резултирала је без преседана у инвестицију у поморској индустрији.[23]
Земља је значајан пољопривредни произвођач унутар ЕУ. Грчка има највећу привреду на Балкану и она је важан регионални инвеститор.[24][25] Грчка је била највећи страни инвеститор у Албанији 2013. године,[26] трећи у Бугарској, налази се у топ 3 у Румунији и Србији и најважнији је трговински партнер и највећи страни инвеститор у Македонији.[27][28][29] Грчка телекомуникацијска компанија ОТЕ постала је снажан инвеститор у бившој Југославији и у другим балканским земљама.[27]
Грчка је класификована као напредна[30] привреда са високим приходима[31] и била је оснивач Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и Организације црноморске економске сарадње (БСЕЦ). Земља се придружила ономе што је сада Европска унија 1981. године.[1] 2001. године, Грчка је усвојила евро као своју валуту, замењујући грчку драхму по курсу од 340,75 драхма по евру.[1][32] Грчка је чланица Међународног монетарног фонда и Светске трговинске организације, а рангирана је на 34. месту на Ернст & Јанговом индексу глобализације 2011. године.[33]
Други светски рат (1939—1945) је уништио привреду земље, али високи нивои економског раста који су уследили од 1950. до 1980. године називани су грчким економским чудом.[34] Од 2000. године Грчка је забележила висок ниво раста БДП-а изнад просека Еврозоне, који је износио 5,8% у 2003. и 5,7% у 2006. години.[35] Последична велика светска економска криза и грчка криза владиног дуга, централни фокус на ширу европску дужничку кризу, снизили су привреду у оштар пад, са реалним стопама раста БДП-а од -0,3% у 2008. години, -4,3% у 2009. години, -5,5% у 2010. години, -9,1% у 2011. години, -7,3% у 2012. години и -3,2% у 2013. години.[36] Током 2011. године јавни дуг земље достигао је 356 милијарди евра (172% номиналног БДП-а).[37] Након преговора о највећем реструктурирању дуга у историји са приватним сектором, Грчка је у првом кварталу 2012. године смањила оптерећеност државног дуга на 280 милијарди евра (137% БДП-а).[38] Грчка је остварила реалну стопу раста БДП-а од 0,7% у 2014. години, након 6 година економског опадања, али се смањила за 0,3% у 2015. години и за 0,2% у 2016. години.[39][40][41]