Први никејски сабор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Први никејски сабор, или Први васељенски сабор (стгрч. ; лат. ), је свецрквени сабор одржан 325. године у античком граду Никеји, Битинија, Римско царство (данашњем Изнику, Турска) по налогу римског цара Константина Великог.
Сабор је сазван да отклони забуну коју је својим учењем створио Арије, свештеник из Александрије. Он је, наиме, распростирао учење да је Христос у времену створен од Бога, и да није превечни Син Божји, раван по битности Богу Оцу.
На овом Сабору учествовало је 318 светих отаца. Сабор је осудио учење Аријево и Арија предао анатеми, пошто није хтео да се покаје. Још је Сабор коначно утврдио Никејски симбол вере, који је доцније допуњен на Другом васељенском сабору као Никејско-цариградски симбол вере.[1]
Главни посао овог Сабора, дакле, био је утврђење Симбола вере. Осим тога, Сабор је утврдио и време празновања Васкрса и прописао је 20 разних канона.
Спомен и похвала светим оцима Првог васељенског сабора врши се у недељу пред Духове, или у VII недељу по Васкрсу.