гробље у Паризу From Wikipedia, the free encyclopedia
Пер Лашез (фр.) је највеће гробље у граду Паризу, и важи за једно од најпознатијих у свету, у којем је сахрањен велики број познатих личности. Данас је оно и једно од туристичких атракција у Паризу. Гробље се некада звало Источно гробље (фр.).
Поглед са брда на Пер Лашез.Споменик француским бригадирима
Ово гробље је добило име по језуити, исповеднику Луја XIV, Пер Франсое де ла Лашеза (1624—1709). Земљиште на ком се налази је припадало језуитима све док га држава није откупила 1804, када га је Наполеона прогласио гробљем. Пер Лашез је тако постало источно гробље, док је на северу било гробље Монмартр, а на југу гробље Монпарнас. У центру града, у сенци Ајфелове куле, налази се гробље Паси.
Када се тек отворило, гробље је било сувише далеко од града те није имало много сахрана. Због тога су управници гробља уз велику рекламу, 1804. организовали пренос посмртних остатака Лафонтена и Молијера.
Пер Лашез је урађен као велики парк. У њему се налази 47.000 биљака и 5.300 стабала. Данас је на њему сахрањено преко 300.000 људи, а број урни са пепелом кремираних покојника је још већи.
Марија Калас (енгл.), грчка оперска певачица. Прво је њен пепео био сахрањен на овом гробљу, све док није украден. Након што је пронађена урна, одлучено је да се пепео проспе у Егејско море. На Пер Лашезу и даље стоји празна урна.
Жак Луј Давид (фр.), сликар Француске револуције и Наполеонов дворски сликар. Након рестаурације Бурбона, протеран је из Француске као револуционар. Након смрти, није било дозвољено да се његово тело врати у Француску, тако да се у гробу и даље налази само његово срце.
Џим Морисон (енгл.), амерички рок музичар, водећи вокал групе Дорс. Због повремених вандализма и масовних окупљања обожавалаца (што је узнемиравало породице осталих мање познатих личности, сахрањених у близини Морисновог гроба) гробље је морало да унајми обезбеђење које чува гроб. Многи други гробови вандализовани су исцртаним стрелицама са натписима „Ка Џиму“, што је додатни посао за раднике гробља.
Ђоакино Росини (итал.), италијански композитор. Године 1887, Росинијеви посмртни остаци су пренети у Фиренцу, али је крипта остала још увек на Пер Лашезу.
Оскар Вајлд (енгл.), ирски писац, драматург и песник. По традицији, поштоваоци Оскара Вајлда љубе споменик са ружем на уснама, остављајући тако отисак пољупца.
Жорж Бизе (фр.), француски композитор и диригент, аутор опере „Кармен“.
Мишел Неј (фр.), маршал француске војске који се борио у Револуционарним и Наполеонском ратовима.
Виктор Ноар (фр.), новинар из доба Наполеона, радио у новинама „Марсељеза“. Убио га је Наполеонов нећак, Пјер Бонапарте у једној свађи. Посебно је занимљива скулптура коју је урадио Жил Далу (фр.) и која представља Ноара мртвог како лежи на леђима док му се кроз панталоне наслућује ерекција. Споменик је постао веома популаран међу припадницама лепшег пола, јер влада веровање да се трљањем интимних делова, усана и стопала на овом споменику поспешује плодност, узбудљив сексуални живот, или можда муж за годину дана.[2] Управа гробља је морала да огради споменик како би га заштитила од пропадања, јер је годинама бронза на том делу прилично излизана. Поред ограде, стоји и натпис који забрањује „недолично трљање споменика"[3]
Марсел Пруст (фр.), француски интелектуалац, писац, есејист и критичар.
Алис Б. Токлас (енгл.), амерички писац, интимни партнер америчке књижевнице Гертруде Стајн (енгл.). Њено име је угравирано са друге стране гроба Гертруд Стајн истим типом слова и стилом, и на тај начин су остале нераздвојне и у смрти као што су биле у животу.
Симон Сињоре (фр.), чувена француска глумица, добитница Оскара 1959. за филм Соба на крову (енгл.).
Жан Франсоа Шамполион (фр.), египтолог који је дешифровао египатске хијероглифе. На Шамполионовом гробу се налази велики обелиск.
Ричард Рајт (енгл.), афроамерички писац из прве половине 20. века.
.jpg)
