Ношење бакље за Летње олимпијске игре 2008.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ношење бакље за Летње олимпијске игре 2008. одржано је од 24. марта до 8. августа 2008, пре Летњих олимпијских игара 2008, са темом „један свет, један сан“. Планови за штафету објављени су 26. априла 2007. у Пекингу, Кина.[1] Штафета, коју организатори називају и „Путовање хармоније“, трајала је 129 дана и носила је бакљу 137.000 km (85.000 mi) – најдужа дистанца било које штафете олимпијске бакље од када је традиција започета уочи Летњих олимпијских игара 1936. године.
Након што је 24. марта упаљена на месту рођења Олимпијских игара у Олимпији у Грчкој, бакља је отпутовала на стадион Панатинаико у Атини, а затим у Пекинг и стигла је 31. марта. Из Пекинга, бакља је пратила руту која пролази кроз шест континената. Бакља је посетила градове дуж Пута свиле, симболизујући древне везе између Кине и остатка света. Штафета је укључивала и успон са пламеном на врх Монт Евереста на граници Непала и Тибета, Кине са кинеске стране, који је био затворен специјално за догађај.[2]
У многим градовима дуж северноамеричке и европске руте, против штафете бакље протестовали су заговорници тибетанске независности, права животиња и легалног онлајн коцкања,[3] и људи који су протестовали против стања људских права у Кини,[4][5] што је резултирало сукоби на неколико штафетних локација. Ови протести, који су се кретали међу хиљадама људи у Сан Франциску,[6] приморали су пут штафете бакље да се промени или скрати у неколико наврата. Бакљу су неколико пута гасили кинески безбедносни званичници током париске етапе из безбедносних разлога, а једном у знак протеста у Паризу.[7]
Нападе на бакљу у Лондону и Паризу кинеска влада је описала као „одвратне“ и осудила их као „намерне поремећаје... која није водила рачуна о олимпијском духу или законима Британије и Француске“ и која „крља узвишеног олимпијског духа“, и обећали да ће наставити са штафетом и неће дозволити да протести „ометају олимпијски дух“.[8] Контрапротести великих размера прекоморских Кинеза и кинеских држављана са седиштем у иностранству постали су преовлађујући у каснијим сегментима штафете. У Латинској Америци, Африци и западној Азији нису били видљиви никакви већи протести на штафети са бакљом.
Подстакнут хаотичним штафетама бакљи у Западној Европи и Северној Америци, председник Међународног олимпијског комитета Жак Рог описао је ситуацију као „кризу“ за организацију и изјавио да би сви спортисти који буду истакли тибетанске заставе на олимпијским објектима могли бити протерани са игрице.[9][10] Међутим, он је престао да у потпуности откаже штафету упркос позивима неких чланова МОК-а да то учини.[11] Исход штафете утицао је на одлуку МОК-а да укине глобалне штафете у будућим издањима игара.[12][13]