Норвешка
држава у северној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Норвешка (норв. или ), званично Краљевина Норвешка (норв. ), држава је Нордијске регије северне Европе која обухвата западни део Скандинавског полуострва, као и острво Јан Мајен те арктичко острвље Свалбард.[6] Ову земљу површине 385.207 квадратна километра настањује 5,2 милиона становника и једна је од најређе насељених држава на свету (најређе је насељена држава Европе). Главни град Норвешке је Осло. Највећи део земље граничи са Шведском на истоку, док најсевернија регија граничи с Финском на југу и Русијом на истоку. Дугачка разуђена норвешка обала дуж северног Атлантика и уз Баренцово море позната је по фјордовима, а сама територија државе има издужен облик. Крајњи југ од Данске раздваја мореуз Скагерак.
Краљевина Норвешка | |
---|---|
Главни град (и највећи) | Осло |
Службени језик | норвешки[н. 2] |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна парламентарна уставна монархија |
— Краљ | Харалд V од Норвешке |
— Премијер | Јонас Гар Стере |
— Председник Стортинга | Масуд Гхарахкхани (Ap) (2021–) |
— Председник Уставног суда | Торил Марија Оје |
— Тренутна коалиција | Ap, Sp |
Историја | |
| |
— Оснивање пре уједињења | 872. |
— Империја | 1263. |
— Калмарска унија | 1397. |
— Унија Данске и Норвешке | 1524. |
— Друга империја | 25. фебруар 1814. |
— Устав | 17. мај 1814. |
— Унија Шведске и Норвешке | 4. новембар 1814. |
— Проглашење | 7. јун 1905. |
— Признање | 26. октобар 1905. |
— Немачка окупација | 9. април 1940. |
— Рајхскомесаријат | 24. април 1940. |
— Квислиншки режим | 1. фебруар 1942. |
— Ослобођење | 8. мај 1945. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 385.207[1] km2 (67)[н. 3] |
— вода (%) | 5,7[н. 4] |
Становништво | |
— 2015. | 5.214.890 (213)[2] |
— 2024. | 5.550.203 (процена)[3] |
— густина | 14,4 ст./km2 (213)[н. 5] |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023 |
— укупно | 452,964 млрд. $ (52)[4] |
— по становнику | 82.236 $ (6)[4] |
БДП / номинални | ≈ 2023 |
— укупно | 546,768 млрд. $ (30)[4] |
— по становнику | 99.266 $ (3)[4] |
ИХР (2022) | 0,966 (2)[5] — веома висок |
Валута | круна (kr)[н. 6] |
— стоти део валуте | |
— код валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +1 до +2 |
Интернет домен | |
Позивни број | +47 |
Формат датума | [д]д. [м]м. гггг (д)д. месец гггг |
Вози се на | десној страни |
Регистрација | N |
ISO 3166-1 алфа 2 | NO |
ISO 3166-1 алфа 3 | NOR |
|
По завршетку Другог светског рата, Норвешка доживљава нагли привредни раст који је у прве две деценије отпочео индустријализацијом поморског саобраћаја и трговине, да би се од раних 1970-их наставио експлоатацијом великих налазишта нафте и природног гаса у Северном и Норвешком мору. Данас је Норвешка по БДП-у по глави становника шеста најбогатија држава, с највишим индексом хуманог развоја на свету. Пети је највећи извозник нафте, а нафтна индустрија отприлике заузима четвртину БДП-а. Током Велике рецесије (2007—2010), норвешка круна се показала једном од најстабилнијих светских валута.
Норвешка обилује нафтом, природним гасом, хидроенергијом, шумама и минералима, а 2006. је била други највећи извозник морских плодова (након Кине). Друге важне гране индустрије укључују транспорт, прераду хране, бродоградњу, металургију, хемијску индустрију, рударство те дрвну и папирну индустрију. Норвешка негује скандинавски друштвени модел с универзалном здравственом заштитом, субвенционисаним високим образовањем и опсежним системом друштвеног осигурања. Била је највише рангирана држава света по људском развојном индексу од 2001. до 2007. те поново од 2009. године до данас. Године 2007. је оцењена најмирољубивијом државом на свету према индексу глобалног мира.
По уређењу је уставна монархија и парламентарна демократија на челу с поглаваром краљем Харалдом V и премијерком Ерном Солберг. Унитарна је држава с административном поделом на два нивоа: окружном (fylker) и општинском (kommuner). Народ Сами ужива одређен степен самоуправе путем сопственог парламента над традиционално познатим територијима. Иако је норвешки народ двапут на референдумима одбио улазак своје државе у Европску унију, Норвешка уско сарађује са овом заједницом, земљама чланицама, као и са Сједињеним Државама. Такође је један од главних финансијских покровитеља ОУН (неретко учествује у мисијама, посебно у Авганистану, на Косову и у Судану) те земља-саоснивач ОУН, НАТО-а, Савета Европе и Нордијског савета, као и чланица ЕЕП, СТО и ОЕСР.