![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/5/52/Milos_Jevremov_Obrenovic.jpg/640px-Milos_Jevremov_Obrenovic.jpg&w=640&q=50)
Милош Ј. Обреновић
отац краља Милана Обреновића / From Wikipedia, the free encyclopedia
Милош Јевремов Обреновић (Шабац, 13. (1) новембар 1829 — Београд, 20. (8) новембар 1860)[lower-alpha 1] био је отац краља Милана, официр у војсци Русије и Прусије, и ађутант на двору Кнежевине Влашке. Био је девето дете и други син Јеврема и Томаније Обреновић.
Милош Ј. Обреновић | |
---|---|
![]() Милош Ј. Обреновић 1850-их | |
Пуно име | Милош Јевремов Обреновић |
Датум рођења | (1829-11-13)13. новембар 1829. |
Место рођења | Шабац, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 20. новембар 1860.(1860-11-20) (31 год.)[lower-alpha 1] |
Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Гроб | Манастир Раковица |
Супружник | Марија Обреновић (в. 1852 — р. 1855) |
Потомство | Томанија и Милан |
Родитељи | Јеврем Обреновић Томанија Обреновић |
Династија | Обреновићи |
Отац му је био најмлађи рођени брат кнеза Милоша и господара Јована Обреновића, и у време његовог рођења је био управник шабачке нахије, док му је мајка била ћерка војводе Анте Богићевића. Пошто је Јевремова кућа била међу првима које су живеле европским стилом живота, Милош је стекао солидно образовање до своје 12. године, када га је стриц кнез Милош послао у војну школу у Русији. Због лошег здравља није ишао у Петроград, већ у Одесу. Када су Обреновићи збачени 1842, он је доста протестовао због тога што их руски цар Николај није заштитио, и изјављивао је да не жели више да тамо служи војску. После кратког боравка у Влашкој је завршавао војну школу у Бечу, да би касније приступио војсци Краљевине Прусије. Тамо је стекао репутацију доброг и борбеног војника, а међу његовим друговима из јединице су били и Јован Белимарковић и Ранко Алимпић.
Пруску војску је напустио око 1852, када се оженио Маријом Катарџи, чланицом румунске племићке породице. Из тог брака су имали ћерку Томанију, која је рано преминула, и Милана, будућег краља Србије. Око тог времена је Милош почео и да вара жену са љубавницама, и почео је да прилично троши и да се задужује. Његова супруга се убрзо по Милановом рођењу и развела од Милоша, и ушла је у јавну ванбрачну везу са кнезом Румуније Александром Кузом. Због природе везе Милоша и Марије су касније настале гласине да Милан није његов син, већ да му је прави отац или Куза или неки румунски војник, а у Србији је касније писано и да му је право име заправо Емил Разнован. Слободан Јовановић је у својој књизи Влада Милана Обреновића оспорио ту причу, наводећи да архив Краљевине Србије чува извештаје о Милановом образовању и васпитању у Паризу, а преко писама кнеза Милоша, Марије Обреновић и њене мајке, Милош Црњански је као новинар Времена додатно доказао да се Милан несумњиво звао Милан, а према тврдњама у писму Маријине мајке, она је била верна Милошу док су били у браку.
У Србију се вратио нешто након што је кнез Милош крајем 1858. поново одабран за кнеза, и почео је да ради на српској војсци и артиљерији. Средином 1860. се разболео скоро у исто време као и његов стриц Милош, и преминуо је нешто више од месец дана после кнеза, са 31 годином. Његов син је остао да живи са мајком на двору Александра Кузе. Убрзо након Милошеве смрти су настале расправе и препирке између његове и женине уже породице око тога ко је презадужио његово имање у Влашкој, и око тога ко ће се старати о малом Милану, који је тада имао 6 година. Обреновићи су као династија практично били сведени само на две особе: кнеза Михаила и Милана, па је пар година након Милошеве смрти Михаило размишљао да усвоји Петра Карађорђевића, да би касније ипак усвојио Милана.
Према новинару Драгославу Р. Петровићу из Правде, Милош је остао један од заборављених личности из српске историје јер је релативно кратко живео, а преминуо је у тренутку када се од њега могло доста очекивати у погледу војске, и примењивања знања стеченог током војне каријере и службе.[1]