Међуентитетска линија разграничења
From Wikipedia, the free encyclopedia
Међуентитетска линија разграничења дели Босну и Херцеговину на два ентитета, Републику Српску и Федерације Босне и Херцеговине. Укупна дужина међуентитетске линије разграничења је 1.150 km.
Међуентитетска линија разграничења углавном иде дуж линије фронта на крају рата у Босни и Херцеговини, уз нека велика прилагођавања (најзначајнија у западном делу земље, у Сарајеву и око њега), начињена на Дејтонској мировној конференцији.
Садашња административна подела Босне и Херцеговине је договорена у оквиру устава који чини Анекс 4 Општег оквирног споразума за мир, закљученог на Дејтонској мировној конференцији у новембру 1995, а потом потписан у Паризу 14. децембра 1995. Кључна компонента устава је повлачење међуентитетске линије разграничења, на који се односе многи други задаци из других анекса.
Дејтонски преговори су први случај у којима је коришћена тродимензионална сателитска технологија и дигитална картографија, да би се одредиле границе у званичном споразуму. Због брзине и интензитета преговора (посебно при крају), низ састанака комисија за међуентитетску линију разграничења се одржао током првих 6 месеци мисије ИФОР, да би се разрешили детаљи на неким деловима линије (нарочито у Сарајеву). Више од 40 промена међуентитетске линије разграничења су договорене на састанцима које је водио генерал Мајкл Вилкокс. Промене је одобрио заповедник ИФОР-а, адмирал Лејтон В. Смит, у јулу 1996.
Данас међуентитетску линију разграничења између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине више не контролишу војска и полиција, нити постоје граничне контроле.