општина у Републици Српској, БиХ From Wikipedia, the free encyclopedia
Општина Угљевик је општина који се налази у сјевероисточном дијелу Републике Српске, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Угљевик. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у општини Угљевик укупно је пописано 15.710 лица.[1]
Општина Угљевик | |
|---|---|
 Застава
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Становништво | |
| — 2013. |  15.710 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | (), љети () |
| Површина | 170,42 2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Начелник општине | Драган Гајић (СНСД) |
| Поштански број | 76330 |
| Позивни број | 55 |
| Дан општине | 27. октобар - Света Петка Параскева |
| Веб-сајт | Општина Угљевик |
Општина Угљевик се налази на надморској висини од 176 метара, на источним падинама планине Мајевице, гдје се она почиње спуштати ка равној Семберији. Име је добио по руди која се копа на територији општине тј. угљу који овде на више места допире и до саме површине (рудник је отворен 1899. године, првобитно у Мезграји).
Првобитно, центар општине Угљевик је био у сусједном селу Забрђе, до 1941. године, када је пребачен у рударско насеље Стари Угљевик, а од 1980. године је у новоизграђеном насељу, Новом Угљевику — градићу на реци Јањи, између Богутовог Села, Старог Угљевика и Забрђа.
Општина Угљевик се граничи са општинама Бијељина на истоку и северу, Лопарама на западу и Зворником на југу. Једним делом, на југу се граничи и са Теочаком који припада Федерацији БиХ. Географски гледано, територија ове општине највећим делом припада Источно-мајевичком рејону, које се простире од реке Јање на западу и северу до Дрине на истоку. Угљевик, према попису из 1993. године има 16.456 становника и 4.733 домаћинства. Сада у Угљевику живи око 16.000 становника. Угљевик је најмлађе и најмодерније уређено мјесто у Републици Српској и БиХ. Урбанистички план Угљевика освојио је осамдесетих година и међународну награду.
Подручје општине Угљевик чине насељена мјеста:[а] Атмачићи, Богутово Село, Глиње, Горња Крћина, Горња Трнова, Доња Крћина, Доња Трнова, Забрђе, Јањари, Јасење*, Јасиковац*, Коренита, Малешевци, Мезграја, Мукат Станковићи, Равно Поље, Сарије, Средња Трнова, Стари Угљевик, Турсуново Брдо*, Тутњевац, Угљевик, Угљевик Село, Угљевичка Обријеж.[2]
(На списку Владе Републике Српске се налазе и насељена мјеста Билалићи и Снијежница)[3]
Атмачићи, Богутово Село, Доња Крћина, Доња Трнова, Глиње, Горња Крћина, Горња Трнова, Јањари, Јасиковац, Коренита, Малешевци, Мезграја, Мукат-Станковићи, Равно Поље, Сарије, Средња Трнова, Стари Угљевик, Турсуново Брдо, Тутњевац, Угљевичка Обријеж, Угљевик, Угљевик Село и Забрђе.
Површина општине је 170,42 km². До 1992. године у саставу општине Угљевик била су и насељена мјеста: Билалићи, Јасење, Снијежница, Стари Теочак и Теочак-Крстац, те дијелови насељених мјеста: Јасиковац и Турсуново Брдо, који су припали Федерацији БиХ. Од овог подручја формирана је општина Теочак.
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Угљевик имала је 25.587 становника, распоређених у 28 насеља. Чињеница је да су села на Мајевици, па тако и у читавој БиХ, усљед ратова, и прије овог посљедњег била етнички подијељена. Тако имамо чисто српска, чисто бошњачка, чисто хрватска села. Мало другачије било је у градским срединама гдје је становништво било равномјерно заступљено. Сличан случај је и са општином Угљевик.
| Националност[4] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 13.412 (85,37%) | 14.468 (56,54%) | 14.066 (57,31%) | 14.816 (61,27%) |
| Муслимани [б] | 2.186 (13,91%) | 10.241 (40,02%) | 9.403 (38,31%) | 8.859 (36,64%) |
| Хрвати | 42 (0,27%) | 56 (0,21%) | 17 (0,06%) | 53 (0,21%) |
| Југословени | 8 (0,05%) | 290 (1,13%) | 509 (2,07%) | 35 (0,14%) |
| остали и непознато | 62 (0,39%) | 532 (2,07%) | 545 (2,22%) | 415 (1,71%) |
| Укупно | 15.710 | 25.587 | 24.540 | 24.178 |
Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Угљевику. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Угљевик је насеље Угљевик, гдје су смјештени сви општински органи.
Начелник општине Угљевик је Драган Гајић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2024. године. Састав скупштине Општине Угљевик је приказан у табели.[5]
Угљевик се спомиње у првом Турском попису 1533. године, што је уједно и прво сигурно помињање Угљевика у историјским изворима.
Послије пада Сребреника и Теочака 1521. године највјероватније исте године у састав турске царевине улази и простор Угљевика. Најзначајнији локалитет из средњег вијека на подручју општине је остатак утврђења Јаблан град.
У вријеме I српског устанка простор Угљевика су устаници привремено ослобађали. Од 1878. године све крајеве окупирао је нови завојевач Аустроугарска и од тада па до краја Првог свјетског рата траје аустроугарски период.
Прва школа на простору Угљевика отворена је у Забрђу 1875/76. године. Налазила се на царском друму који је спајао два нахијска центра Бијељину и Корај са Тузлом. Друга школа отворена је у Коренити 1892. Трећа и највећа школа отворена је 1892. године у Угљевику. Због бурних историјских догађаја на овим просторима, због тога што је чак три пута мијењано мјесто општинског центра, данас Општини Угљевик недостају уобичајени стари јавни објекти општине, полиције и сл.
О културном животу у овој општини највише се брине Културно умјетничко удружење Рудар, основано 1976. године. Овај аспект живота се побољшао након изградње зграде и оснивања Центра за културу „Филип Вишњић“.
Нову зграду Центра за културу отворио је тадашњни предсједник Републике Српске Драган Чавић 16. септембра 2006. године, док је чин освјећења објекта обавио епископ зворничко-тузлански Василије. Ова зграда је реплика зграде Управе Рудника (у народу познатија као "Дирекција") која се налазила у Старом Угљевику. Оригинална зграда је изграђена у периоду од 1920—1922. године, градили су је далматински мајстори клесари, а камен за изградњу је преношен жичаром са брда Баљак. То је савремени функционалистички објекат дјело савремене архитектуре двадесетих година, једноставан без непотребних класицистичких и академистичких украса уз логичну примену природног материјала камена спретно употребљеног од стране далматинских мајстора градње у овом материјалу на разуђеној основи са прилазима преко масивних степеништа и покривен четвороводним крововима. Горњи зидови су обложени каменом (бијелим) и израђени су од тесаника- правилних камених облика, а у приземљу је употребљен камен природног облика. Прозорски парапети су такође од слободних блокова камена, а изнад прозора су бетонске греде што је у складу са савременом архитектуром. Употребљене су и атрапе у украшавању фасаде тј. слепи прозорски отвори.
До пресељења Старог Угљевика у нови Угљевик, зграда је служила и као Центар за средње усмјерено образовање (1977—1984). У новој згради се одвија интензиван културни живот: изложбе, концерти, представе... а у њој су се нашле и просторије за Народну библиотеку.
Општина Угљевик, у сарадњи са општинама Бијељина и Шид, организује крајем септембра и у октобру, манифестацију у част српског гуслара Филипа Вишњића. Централна манифестација, у општини Угљевик, се обавља испред спомен-обиљежја на мјесту родне куће гуслара у Горњој Трнови.
У славу на трагично преминулог пуковника Војске Републике Српске, Милана Јовића, општина и Борачка организација Републике Српске сваке године организује културно-спортску манифестацију "Јовићеви дани".
Најинтензивнија културна дешавања збивају се 27. октобра, на крсну славу Општине — Свету Петку Параскеву. Овај дан се слави и као Дан општине.
У организацији Основне музичке школе „Корнелије Станковић“ и Центра за културу „Филип Фишњић“, од 2009. године, одржава се фестивал „Дани хармонике“.
У организацији КУУ-а „Рудар“ Угљевик и под покровитељством Скупштине општине Угљевик, у јануару и фебруару сваке године одржава се традиционални етно фестивала — Мајевичко посијело, организован као такмичење села општине у игри прстена, повлачењу конопца, шаху, пјевању, свирању двојница, фруле, хармонике и виолине, творевинама кућне радиности, знању из историје, вјеронауке и пољопривреде...
У Доњој Трнови сваке године се организује прослава 27. јула — Дана устанка народа БиХ против окупатора у Другом свјетском рату. Централна прослава се одвија код споменика Борцима Срема и југоисточне Босне. Тог дана Трнова угости и мноштво гостију, старих бораца и поштоваоца НОР-а из Војводине и других мјеста бивше СФРЈ.
На дан када су јединице Мајевичког одреда и 1. батаљона 2. Војвођанске бригаде ослободиле Угљевик од окупатора 16. јуна 1943. године, и на некадашњи Дан општине и Дан ослобођења општине, СУБНОР РС организује сваке године скромну манифестацију "16. јун — Дан ослобођења Угљевика" као и Удружење грађана „Колона ББ“ манифестацију „Дани Старог Угљевика“.
Готово свако мјесто у општини Угљевик организује народне зборове, или популарно, вашаре. Најчешће се вашари организују за славе мјесних цркви, али најпознатији и најмасовнији је онај у Доњој Трнови након прославе 27. јула. Овакви обичаји, који имају дугу традицију, у посљедње вријеме су постали стјециште кича и шунда.
На подручју општине дјелује више спортских клубова. Више клубова из разних спортова носи име „Рудар“, али нису организовани у једно спортско друштво са тим именом. Име Рудар носе клубови из следећих спортова: кошарка, фудбал, карате, одбојка, шах, џудо и куглање.
На подручју општине дјелује још 10 фудбалских клубова: „Хајдук“ Мезграја, „Партизан“ Доња Трнова, „Мајевица“ Доње Забрђе, „Стријелац“ Тутњевац, „Борац“ Угљевичка Обријеж, „Будућност“ Равно Поље, „Младост“ Богутово Село, „Пролетер“ Угљевик Село, „Граничар“ Коренита и „Челзи“ Доња Трнова.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
