Тузлански кантон
један од десет кантона Босне и Херцеговине From Wikipedia, the free encyclopedia
Тузлански кантон је један од кантона кантон у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Седиште кантона се налази у Тузли.[1]
 Застава  Грб | |
 | |
 | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Админ. центар | Тузла |
| Председник владе | Ирфан Халилагић, СДА |
| Површина | 2.649,0 km2 |
| — број ст. | 502.418 |
| — густина ст. | 189,66 ст./km2 |
| Општине | Бановићи, Добој Исток, Градачац, Грачаница, Живинице, Калесија, Кладањ, Лукавац, Сапна, Сребреник, Теочак, Тузла, Челић |
| Званични веб-сајт | |
Службени језици су бошњачки језик, хрватски језик и српски језик, док су остали дозвољени у комуникацији и у настави.[2]
Назив
Првобитни назив кантона је био Тузланско-подрињски кантон. Такав назив је одређен у првом уставу из 22. августа 1994. године.[3] Такав назив је остао приликом усвајања новог устава 19. јуна 1997. године,[4] да би амандманом донетог 26. фебруара 1999. године био промењен у данашњи назив.[5]
Политика
Тузлански кантон има своју скупштину (35 посланика)[6] и владу.[7] Тренутни премијер је Ирфан Халилагић из СДА,[8] док је председник скупштине Жарко Вујовић из Социјалдемократа БиХ.[9]
Премијер кантона се првобитно звао председник кантона и бирала га је скупштина на 2 године,[10] док се сад премијер бира на 4 године.[11]
Тузлански кантон има своје општинске судове и кантонални суд.[12] Пред кантоналним судом се води жалбени процес одлука општинских судова и првостепени поступак за ствари које нису у надлежности општинских судова.
Тузлански кантон се дели на следеће општине: Бановићи, Добој Исток, Калесија, Кладањ, Сапна, Сребреник, Теочак, Челић и градове: Градачац, Живинице, Грачаница Лукавац, Тузла
Становништво
Већинско становништво кантона, као и свих његових општина, чине Бошњаци.
| Састав становништва | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013. | 1991. | ||||||
| Укупно | 445 028 (100,0%) | 502 418 (100,0%) | |||||
| Бошњаци | 392 356 (88,16%) | 334 843 (66,65%)1 | |||||
| Хрвати | 23 592 (5,301%) | 39 846 (7,931%) | |||||
| Босанци | 8 027 (1,804%) | – | |||||
| Срби | 7 058 (1,586%) | 83 268 (16,57%) | |||||
| Неизјашњени | 3 444 (0,774%) | – | |||||
| Муслимани | 2 839 (0,638%) | – | |||||
| Роми | 2 821 (0,634%) | – | |||||
| Босанци и Херцеговци | 2 302 (0,517%) | – | |||||
| Остали | 992 (0,223%) | 10 151 (2,020%) | |||||
| Непознато | 763 (0,171%) | – | |||||
| Албанци | 409 (0,092%) | – | |||||
| Југословени | 151 (0,034%) | 34 310 (6,829%) | |||||
| Турци | 66 (0,015%) | – | |||||
| Црногорци | 65 (0,015%) | – | |||||
| Македонци | 54 (0,012%) | – | |||||
| Словенци | 51 (0,011%) | – | |||||
| Православци | 27 (0,006%) | – | |||||
| Украјинци | 11 (0,002%) | – | |||||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.