Мануел де Фаља
најугледнији шпански композитор раног 20. века / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мануел де Фаља (шпа. ; Кадиз, 23. новембар 1876 — Алта Грасија, 14. новембар 1946[1]) био је најугледнији шпански композитор раног 20. века.[2] Уз Енрикеа Гранадоса и Исака Албениза један је од најзначајнијих представника шпанског музичког национализма. Био је један од првих композитора из те традиције који је постао познат широм Европе и Америке, прекинувши на тај начин изолованост шпанске музике од 18. века.[3]
Мануел де Фаља | |
---|---|
Пуно име | Мануел Марија де лос Долорес Фаља и Матеу |
Датум рођења | (1876-11-23)23. новембар 1876. |
Место рођења | Кадиз, Шпанија |
Датум смрти | 14. новембар 1946.(1946-11-14) (69 год.) |
Место смрти | Алта Грасија, Аргентина |
Период | романтизам, импресионизам, неокласицизам |
Утицаји од | на Фаљу: Фелипе Педрељ, Клод Дебиси, Пол Дика, Морис Равел, Исак Албениз, Игор Стравински |
Најважнија дела | Кратак живот, Ноћи у вртовима Шпаније, Љубав чаробница, Тророги шешир, Луткарско позориште мајстора Педра, Концерт за чембало |
У његовом стваралаштву могу се уочити утицаји како шпанске музичке традиције, тако и француске музике и европске авангарде. Компоновао је балете: Љубав чаробница и Тророги шешир; опере: Кратак живот и Луткарско позориште мајстора Педра; и инструментална дела, међу којима се истичу Бетичка фантазија за клавир и Концерт за чембало. Његово дело за клавир и оркестар Ноћи у вртовима Шпаније блиско је естетици импресионизма. Оставио је за собом недовршену сценску кантату Атлантида на којој је радио последњих двадесет година живота.
Након завршетка Шпанског грађанског рата емигрирао је у Аргентину и тамо умро 1946. године.
„ | ” |