Крупањ

Крупањ је градско насеље у Србији, у општини Крупањ, у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 4.134 становника.^[1]

Крупањ
Основна школа у Крупњу и околина
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Крупањ
Становништво
— 2011.	4.134
Географске карактеристике
Координате	44° 21′ 34″ С; 19° 21′ 26″ И
Временска зона	(), лети ()
Крупањ Крупањ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15314
Позивни број	015
Регистарска ознака

Историја

Први археолошки налази у Крупњу датирају још из периода неолита и то у виду остатака керамике и једне секире од лаког белог камена. На улазу у град постоје остаци римског насеља са фрагментима римске керамике - остатак објекта познатији као .

Назив Крупањ први пут се појављује у дубровачким списима из 1417. године, а дубровачки писари Италијани најчешће су га записивали као .

Развојем рударства у средњем веку, Крупањ је постао значајно рударско место (рудник сребра) кроз кога су пролазили дубровачки каравански путеви. У Крупњу се налазило средиште локалне управе у судства српског деспота, где су се писала документа на српском, италијанском и латинском језику. У крупањским радњама током средњег века могле су се пронаћи фини предмети од метала, тканине и одећа, увезени са Приморја.^[2] Место је било пуно трговаца, занатлија, рудара, топионичара, дубровачких племића са послугом.^[2]

Данашња област Рађевина је 1459. потпала под турску власт.

За време Првог српског устанка, Крупањ је први пут ослободио хајдучки харамбаша Ђорђе Обрадовић Ћурчија и његова чета хајдука, у лето 1804. године, а значајну улогу у борби против Турака имао је и кнез Крста Игњатовић, војвода рађевски.

Године 1837. у Крупњу је отворена прва школа, а 1842. године изграђена је црква Св. Вазнесења Господњег. Након исељавања Турака из Рађевине порушена је турска тврђава Соко град, 1862. године. Рушење је, по наређењу кнеза Михаила Обреновића, организовао начелник рађевског среза, капетан Петар Радојловић. (Испод тог места је крајем 20. века изграђен манастир Св. Николаја.)

Црква Вазнесења Господњег из 1842. године

Крупањ са околином 1894. године

Крајем 19. века у варошици је саграђена топионица олова и антимона са пратећим објектима међу којима се изгледом издвајала зграда у којој је становао управник подрињских рудника Светозар Машин са супругом Драгом (касније краљицом, супругом краља Александра Обреновића).

На простору Мачковог Камена, на планини Јагодњи, у непосредном залеђу Крупња, водила се једна од великих битака српске војске у Првом светском рату. У тој бици рањен је и принц Ђорђе Карађорђевић, а укупни губици на обе стране цене се на око 23.000 људи. У спомен на те догађаје подигнуте су црква спомен-костурница Св. Вазнесења Господњег у Крупњу и спомен-капела на Мачковом Камену (дела архитекте Момира Коруновића).

Стара и нова црква у Крупњу

Године 1922. основано је прво спортско удружење Рађевац, а у част капетана Петра Радојловића у Крупњу је 1927. године основано спортско и културно друштво Радојловић које је постојало све до Другог светског рата.

У Другом светском рату Крупањ је ослобођен 3. септембра 1941. Октобра исте године је немачка казнена експедиција (342. дивизија) спалила Крупањ током прве фазе Прве непријатељске офанзиве. Тада је спаљено све осим зграде старе апотеке (вила Пере Деспића), цркве Св. Вазнесења Господњег и болнице, задужбине Николе Спасића, трговца из Београда.

Народна скупштина Народне Републике Србије је 6. октобра 1949. донела Закон о изменама административно-територијалне поделе НРС, којим су нека места проглашена за градове, међу њима и Крупањ, Лозница, Лазаревац и Обреновац.^[3]

Крупањ је преживео катастрофалне поплаве у мају 2014, када су две особе изгубиле живот, а велики број кућа је страдао од поплава и клизишта.^[4]

У мају 2020. године Крупањ је проглашен за туристичко место 3. категорије.^[5]

Привреда

Крупањ у српској деспотовини 1451. године

Крупањ после поплаве 2014.

Сем рударства и прераде дрвета у Крупњу се шездесетих година развила и индустрија текстила (велики производни капацитети вискозних тканина и позамантеријске робе), производња картонске амбалаже, контактних сочива, сушеног воћа, мала привреда, трговина и туризам.

Насеље је смештено у долинско проширење кроз кога протичу четири брзе речице на којима је подигнуто 15 мостова, са планинским залеђем Јагодње, Борање и Соколских планина, са парковима, савременим здањем Дома културе (дело архитекте Ивана Антића), спортским теренима, базеном и угоститељским објектима.

У Крупњу се крајем октобра одржава привредно-културна манифестација „Дани гљива у Рађевини“. Ова манифестација је 2012. године одржана пети пут.^[6]

Познате личности

Међу најпознатијим житељима Крупња су географ и академик Боривоје Ж. Милојевић (1885—1967) по коме основна школа у Крупњу носи име, затим:

• Драгутин Ђорђевић (1866—1933), архитекта, дописни члан САНУ; школовао се у Крупњу.
• Андрија Којић (1896—1952), фудбалер, пред крај каријере играо у Крупњу где се опростио од фудбала 1937.
• Влада Зечевић (1903—1970), министар; био је свештеник у Крупњу 1927-1941.
• Александар Деспотовић (1924-1987), неуропсихијатар, доктор наука, примаријус.
• Златка Рељић (1929—2007), министар у влади Социјалистичке Републике Србије
• Надежда Хозић, рођ. Чуперловић (1929), доктор биолошких наука од 1967, професор Универзитета у Сарајеву.
• Коста Чуперловић (Крупањ, 7. мај 1931 — Београд, 12. март 2005), доктор ветеринарских наука од 1965, председник Друштва имунолога Југославије 1992-1997.
• Ђоко Росић (Крупањ, 28. фебруар 1932 — Софија, 21. фебруар 2014), глумац у Бугарској и Мађарској.
• Лаврентије (1935), епископ шабачко-ваљевски од 1989, почасни грађанин Крупња.^[7]
• Милутин Поповић Захар (1938), музичар и текстописац.
• Ђурађ Стакић, редовни професор Дефектолошког факултета у Београду, а потом професор Универзитета у Пенсилванији.
• Милан М. Мишковић (1948), социолог, доктор политичких наука, професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.
• Милутин Ненадовић, неуропсихијатар, професор Универзитета у Приштини, директор установе „Лаза Лазаревић“ у Београду
• Драгутин Ј. Бошковић (1925—1983), доктор машинства (1971), дугогодишњи директор Савезног завода за патенте, професор на Факултету организационих наука и члан више међународних организација за интелектуалну својину.
• Драган Пантелић (1951), фудбалер; школовао се у Крупњу.
• Јелена Кочовић, рођ. Вучићевић (1955), редовни професор Економског факултета у Београду.
• Тихомир Алексић (Равнаја, 8. фебруар 1922 — Београд, 6. јануар 2004), доктор електротехнике од 1958, професор Универзитета у Нишу и Београду, први декан Електронског факултета у Нишу, проректор Универзитета у Нишу, први председник Друштва за информатику Србије.
• Живан „Жића“ Марковић (1919–1942), народни херој, рођен у Крупњу.
• Милинко Стефановић (1947—2012), светски награђиван уметнички фотограф, новинар и културни радник, рођен у Костајнику.
• Живко Милосављевић (1940—2012), сликар и песник, рођен у Костајнику.
• Александар Ђурђев (1964), свештеник, етнолог и задужбинар.
• Слободан Смиљанић (1945), адвокат, магистар правних наука и књижевник.
• Зоран Кесеровић (1959), проф.др. са Пољопривредног факултета у Новом саду (дипломирани инжењер воћарства), рођен у селу Завлака.

Демографија

У насељу Крупањ живи 3826 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (35,7 код мушкараца и 37,2 код жена). У насељу има 1565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[8] Година Становника 1948. 853 1953. 1.085 1961. 1.389 1971. 2.479 1981. 3.779 1991. 4.795 4.720 2002. 4.912 5.062 2011. 4.429

Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби			4.466	90,92%
Муслимани			286	5,82%
Југословени			23	0,46%
Црногорци			15	0,30%
Хрвати			6	0,12%
Бошњаци			3	0,06%
Руси			2	0,04%
Мађари			2	0,04%
Македонци			2	0,04%
Украјинци			1	0,02%
Словенци			1	0,02%
Роми			1	0,02%
Бугари			1	0,02%
непознато			45	0,91%

Становништво према полу и старости^[10]

	м			ж
?	9			9
80+	12			28
75—79	36			60
70—74	45			77
65—69	76			102
60—64	107			110
55—59	124			143
50—54	192			180
45—49	230			256
40—44	203			250
35—39	173			212
30—34	152			153
25—29	181			160
20—24	189			208
15—19	175			206
10—14	181			174
5—9	128			153
0—4	115			103
Просек :	35,7			37,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 277 336 408 748 1.132 1.412 1.565

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 247 294 352 478 130 44 16 3 1 0 3,11

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.904	543	1.265	51	41	4
Женски	2.154	490	1.292	280	82	10
УКУПНО	4.058	1.033	2.557	331	123	14

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	983	80	0	18	253
Женски	767	42	0	5	245
УКУПНО	1.750	122	0	23	498
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	34	61	130	52	39
Женски	9	4	98	35	10
УКУПНО	43	65	228	87	49
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	4	15	84	66	28
Женски	11	6	65	102	82
УКУПНО	15	21	149	168	110
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	20	0	0	99
Женски	16	0	0	37
УКУПНО	36	0	0	136

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• 
  Крупањ, поглед према Томњу
• 
  Крупањ април 2009.
• 
  панорама Крупња
• 
  лето у Крупњу
• 
  Дом Културе
• 
  Хотел

Види још

• Саветовање у Столицама
• Битка на Завлаци 1941.
• Дан устанка народа Србије
• Црква Успења пресвете Богородице Добри поток (Крупањ)
• Библиотека „Политика”
• ОШ „Боривоје Ж. Милојевић” Крупањ
• Музеј Крупња
• Крупањска улица

Референце

1. „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
2. Спремић, Момчило (2005). Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбеника и наставна средства. стр. 5.
3. Живорад Јевтић: Административно-територијалне промене у ваљевском крају (1944—1955), pp. 66, у „Гласник“, број 23 Архивирано на сајту (4. новембар 2013), Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.
4. Квадратура круга - Крупањ после поплава (РТС, 7. јун 2014)
5. Овде реч не може да наруши тишину: Крупањ је сада и званично туристичко место (Б92, 11. мај 2020)
6. „Дани гљива у Рађевини („Вечерње новости“, 20. октобар 2012)”. Приступљено 9. 4. 2013.
7. „КРУПАЊ ОБЕЛЕЖИО СВОЈ ДАН - Владика Лаврентије почасни грађанин”. Лозничке новине. 20. 9. 2019. Архивирано из оригинала 25. 09. 2019. г. Приступљено 25. 9. 2019.
8. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
9. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
10. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• krupanj.org.rs
• Основна школа "Боривоје Ж. Милојевић" Крупањ
• Крупањ и Рађевина
• Крупањ и Добри поток
• Библиотека „Политика“, Крупањ
• Уметност Крупња
• Дигитална школа - основна школа „Боривоје Ж. Милојевић“ Крупањ Архивирано на сајту (4. март 2016)
• Борбе у Крупњу 1941. („Вечерње новости“, 29. септембар 2011)
• Међу бистрим потоцима и уснулим херојима („Политика“, 9. август 2009)
• Крупањ на старим фотографијама и разгледницама
• Крупањ - Србија у кадру (9. новембар 2017)