| Џејми Хјулит | |
|---|---|
![Thumb](#/media/Датотека:Jamie_Hewlett_in_2014_signing_copies_of_"The_Cream_of_Tank_Girl"_at_a_Tank_Girl_lecture_at_the_British_Library-_2014-07-03_08-13.jpg) Џејми Хјулит потписује примерак стрипа „Tank Girl” 2014. године | |
| Пуно име | Џејми Кристофер Хјулит |
| Друга имена | „Hewll” „J.C. Hewlett” „J. Weasel” |
| Датум рођења | 3. април 1968. |
| Место рођења | Харден, Велс, Енглеска, Велика Британија |
| Образовање | Нортбрук Колеџ, Вортинг Тенбриџ Хаус |
| Занимање | стрип цртач и сценариста, продуцент, редитељ музичких спотова, текстописац |
| Супружник | Ема де Канс (в. 2011) |
| Деца | 2 |
| Поље | стрип, анимација |
| Утицаји од | Стенли Кјубрик Жан-Мишел Баскијат Мартин Кипенбергер Чарлс М. Шулц Ратови звезда |
| Најважнија дела | |
| Званични веб-сајт | |
| jamiehewlett.com/ | |
Џејми Кристофер Хјулит (енгл. Jamie Christopher Hewlett; Харден, Велс, 3. април 1968.) је енглески цртач и сценариста стрипова, илустратор, редитељ музичких спотова и текстописац. Популарност је стекао 1988. објављивањем култног стрипа „Tank Girl” заједно са писцем Аланом Мартином. Десет година након тога, 1998. стиче још већу популарност након што са својим, тада цимером, енглеским музичарем и фронтменом бритпоп бенда „Blur”, Дејмоном Албарном оснива анимирани бенд „Gorillaz”. Бенд стиче невероватан успех и планетарну славу, а дуо осваја Греми награду 2006. године. Ожењен је француском глумицом Емом де Канс од 2011. године, а из претходне везе има двојицу синова, Денхолма Свинија и Рокија Серпика. Тренутно живи и ради у Паризу.
Младост
Хјулит је рођен 3.априла 1968. у селу Харден, округ Флинтшајр у северно-источном Велсу. Утицај уметности осетио је још у раном детињству. Кућа у којој је одрастао налазила се прекопута колеџа уметности Западног Сасекса тако да је сваку суботу проводио тамо. Боравећи на колеџу открио је да га цртање опушта те је наставио њиме да се бави. Образовање је наставио у школи Тенбриџ Хаус, локалној средњој школи општег образовања за ученике узраста од 11 до 16 година, у Хоршаму, Западни Сасекс. Од 1983. године је радио у студију „Wardour Street” код Оскаром награђиваног аниматора Боба Годфреја. Под окриљем овог студија Хјулит је креирао оригиналне илустрације за пилот епизоду анимиране цртане серије у продукцији „Thames Television”. Серију је режирао Боб Годфри, док је гласове за Била и Бена давао Питер Хокинс.
Док је студирао на Нортбрук колеџу за Уметност и Дизајн у Вортингу, Хјулит је заједно са Аланом Мартином и Филипом Бондом осмислио и креирао фанзин под називом „Atomtan”. Својим радом привукао је пажњу Брета Евинса, чувеног стрип цртача и аутора, познатим по стриповима „Judge Dredd” и „Rogue Trooper”. Евинс их након колеџа позива да започну рад у оквиру магазина „Deadline” који је основао заједно са Стивом Дилоном, чувеним по стриповима „Hellblazer”, „Preacher” и „Panišer”. Креирање материјала за „Deadline” Хјулиту ће донети препознатљивост јер је управо у оквиру њега почео да објављује стрип „Tank Girl” 1988. године.[1][2]
Почетaк каријерe
Магазин „Deadline” састојао се од мешавине уметничких жанрова као што су стрипови енглеских аутора попут Хјулита, и чланака о музици и култури. У оквиру њега Алан Мартин и Џејми Хјулит објавиће свој ауторски стрип „Tank Girl”, анархистичку причу о тинејџ девојци која вози тенк и има дечка кенгура који је мутант. Захваљујући Хјулитовом ексцентричном цртачком стилу и необичним ликовима стрип је одмах стекао препознатљивост и популарност, те постао део магазина о коме се највише причало. Изненадна популарност донела му је рад са бендовима „Senseless Things” и „Cud”. За њих је илустровао омоте грамофонских плоча и албума, док је спорадично радио и за магазин „Commodore User”.[1]
Дизајнирао је и ентеријер и декорације за ноћни клуб „The Factory in Chatsworth Road” у Вортингу. Декорација се састојала од црвених и зелених пруга, зидних панела са сетова „Tank Girl” наспрам тапета из 1970-их, Форд Ескорт аутомобила који је висио са плафона и тоалета облепљених страницама годишњака различитих стрипова. Клуб Фабрика је од тада неколико пута био реновиран и мењао свој назив.[1]
Хјулит је већ до 1992. године постао један од водећих цртача и ствараоца у индустрији стрипова, као и један од ретких који је успео да се пробије на главну медијску сцену. Сарађивао је са писцем Питером Милиганом на серијалу „Hewligan's Haircut” у оквиру стрип магазина „2000AD”, од 700. до 707. броја. Серијал је касније објављен и у комплетном издању као књига меког повеза. Заједно са Милиганом, Хјулит је био ангажован и на изради насловне стране и илустрација за стрип „Shade, the Changing Man” у издању „DC Comics”.[3]
Након разматрања неколицине режисера, међу којима је био и Стивен Спилберг, „MGM” је одлучио да уради адаптацију стрипа „Tank Girl”. Филм је угледао биоскопска платна 1995. године, а глумица Лори Пети је тумачила главну јунакињу „Tank Girl”. Нажалост екранизације је била комерцијални неуспех, а критика поражавајућа. Љубитељи стрипа тврдили су да филм није успео да ухвати суштину оригиналног стрипа. Сам Хјулит међутим није имао пуно учешћа током стварања овог филма.[4]
Хјулит је нацртао мини серијал „Tank Girl” написан од стране Питера Милигана, а издавач је био „DC Comics” и њихов подбренд „Vertigo”.[2]
Отворио је продавницу половне одеће под именом „49”. Продавницу на адреси „49 Rowlands Road” у Вортингу водила је његова тадашња девојка, Џејн Оливер, уједно и некадашња чланица енглеског рок бенда „Elastica” из Лондона. Овај подухват био је краткотрајан и продавница је затворена у року од годину дана.[5]
Средином 1990-их Хјулит је и даље био укључен у рад неких енглеских бендова попут „Pulp”, илуструјући стрип верзију њивове песме „Common People”.[6]
Магазин „Deadline” је на крају отказан 1996. године због пада продаје на тржишту, па се Хјулит усредсређује на рад са рекламама и дизајном за телевизију, првенствено радећи на дечјој серији „SMTV Live” са чувеним британским телевизијским дуом „Ant & Dec”. Креирао је и стрип „Get the Freebies”, који је био објављиван на месечном нивоу од стране енглеског модног часописа „The Face”. Све приче у овом стрипу су смештене у Лондон и прате подвиге Терија Фуа, хомосексуалца, будистичког кунг-фу полицијског службеника и његовог помоћника Вајтија Екшна, загонетног младог анархисте лошег става, док се боре са својим главним противницима - бандом „Freebies”. Динамика између ова два хероја била је у великој мери слична оној код главне херојине стрипа „Tank Girl” и њеног дечка, мутанта кенгура Буге, при чему су епизоде биле приказане из перспективе женског протагонисте. Хјулит је овим стрипом примарно желео да испољи своје незадовољство према медијским идолима и трендовима тог доба, при чему је шала често била важнија од саме приче.[7]
21. век
У то време, након што се разишао са девојком Џејн Оливер, Дејмон Албарн из култног бенда „Blur” му постаје цимер. Управо док су делили стан, њих двојица 1998. године долазе на идеју да оснују анимирани бенд „Gorillaz”. Идеја за име бенда настала је док су њих двојица гледали „MTV”. Бенд се на самом почетку звао „Gorilla” и прва песма коју су снимили је била „Ghost train”.[8] Албарн је радио на музици, док је Хјулит дизајнирао анимиране карактере, док су обојица радила на идејама за чланове бенда. Први „Gorillaz” ЕП је објављен 2000. године, а затим 2001. године и први албум истог назива, „Gorillaz”. Други студијски албум објављују 2005. године под називом „Demon Days”.[9]
У јануару 2006. године, Хјулитов рад за „Gorillaz” је ушао у ужи избор за награду „Designer of the Year” од стране Музеја за дизајна у Кенсингтону. У мају 2006. године проглашен је дизајнером године.[5][10] На церемонији „Ivor Novello Awards” 25. маја 2006. године, Хјулит и Албарн су освојили заједничку награду у категорији „Songwriters of the Year”.[11]
Хјулит и Албарн су 2007. године премијерно приказали своје прво велико дело након „Gorillaz”, под називом „Monkey: Journey to the West”, реинтерпретацију древне кинеске легенде Путовање на запад. Албарн је написао музику, док је Хјулит дизајнирао сценографију, анимацију и костиме. У представи коју је написао и адаптирао Чен Ши-Женг учествовало је 45 кинеских циркуских акробата, монаха из Шаолина и кинеских вокалиста. Премијерно је изведена у Палас театру у Манчестеру као део манчестерског интернационалног фестивала 28. јуна 2007. године.[12]
Његов стрип „Get the Freebies” је адаптиран од стране „BBC Three” телевизије, а пилот епизода под називом „Phoo Action” емитована је у фебруару 2008. године.[5]
Хјулит и Албарн су креирали анимирану секвенцу коју је „BBC” користио за промоцију Олимпијских игара у Пекингу 2008. године. Секвенца под називом „Journey to the East” користила је лик мајмуна из представе „Monkey: Journey to the West”.[13]
Оженио се француском водитељком и глумицом Емом де Канс на церемонији која је одржана 10. септембра 2011. године у Сен-Пол-де-Венсу на Азурној обали у Француској.[14]
У успешној „Kickstarter” кампањи 2014. године прикупљена су средства за нову књигу „Tank Girl” под називом „21st Century Tank Girl”, и у њој су учествовали Хјулит и Мартин, као и многи други уметници попут Брета Парсона, Варвика Џонсон-Кадвела, Филипа Бонда, Џима Мафуда, Крега Ноулса и Џонатана Едвардса.[15]
У новембру 2015. године, Хјулит је представио своју прву самосталну изложбу под називом „The Suggestionists” у оквиру „Saatchi” галерије у Лондону. Изложба је потом премијерно приказана у Америци у „Woodward” галерији на Менхетну у мају 2016. године.
У интервјуу из 2013. године за „Consequence of Sound”, Хјулит је изјавио да су му главна испирација била дела цртача попут Мориса Морта Друкера, Карла Џајлса, Џека Дејвиса и „Роналда” Лова.[16]
У интервјуу из 2012. године за „Absolut Vodka,”, Хјулит је навео да је амерички сатирични часопис „MAD Magazine” Харвија Курцмана један од главних утицаја на његову уметност.[17] Хјулит је поменуо да је на њега углавном утицао рад америчког аниматора Чака Џоунса и његов серијал Шашава дружина, и цитирао дела британских стрип аутора Роналда Сирла и Мајка МекМана као утицаје на његов рад.[18] Заправо, Хјулит је чак изјавио да је целокупна филмографија Чака Џоунса и часопис „MAD Magazine” као целина највећи утицај на његов рад.[19][20]
Хјулит није био инспирисан само радом Чака Џоунса, већ и разним „UPA” цртаћима.[21] На свом профилу на платформи „Absolut London” је открио да су му огромна инспирација били и амерички редитељ Стенли Кјубрик, као и амерички писац Хантер С. Томпсон.[22] Признао је да је у великој мери свој рад угледао на уметнике попут Роберта Крамба, Жан-Мишела Баскијата, Мартина Кипенбергера и Ричарда Катон Вудвила.[23]
У интервјуу са Алфредом Данхилом 2012. године као још један од главних утицаја на његов рад Хјулит наводи и први филм из серијала Ратови звезда.[24]
Хјулит је признао и да је велики обожаватељ рада Брендана Макартија, тачније његовог рада на стрипу „Strange Days”.[25] Француског стрип аутора Мебијуса назвао је „невероватно инспиративним” сматрајући га „једним од највећих”.[26] Поред Мебијуса, утицај на његову уметност су имали и Тони Харт и Танино Либераторе.[27] У интервјуу за „The Telegraph” поменуо је и да је фан америчког аниматора Бреда Бирда и картунисте Чарлса М. Шулца, творца чувеног Чарли Брауна.[28]
У разговору са Марком Кермодом, Хјулит је рекао да је француски анимирани филм „Fantastic Planet” из 1973. године био први анимирани филм који му је показао да анимација није резервисана само за најмађе, већ да може бити и медиј за одрасле.[29]
Стрипови
- „Tank Girl” (1988–1995)
- „King Pant” (1989)
- „Sooner or Later: Swifty's Return” (1989)
- „Hellcity” (1990)
- „Hell City II” (1990)
- „Tank Girl: She's Fucking Great” (1992)
- „King Leon” (1992)
- „Tank Girl: The Odyssey” (1995)
- „Get the Freebies” (1996-1997)
- „Hewligan's Haircut” (2003)
- „Doom Patrol #50” (2006)
- „Judge Dredd: Spock's Mock Chocs” (2008)
Насловнице
Насловне стране стрипова:
- „Shade, the Changing Man” (1991–1992)
- „Doom Patrol” (2007-2008)
Музика
Музички пројекти:
- „Gorillaz”
- „Monkey: Journey to the West”
- „Mindless Self Indulgence”
- „The Good, the Bad & the Queen”
- „Guitar Man”
Уметност
Уметнички пројекти:
- „Under Water Colours – Old Truman Brewery” – Источни Лондон, 17. до 31. Октобра 2009. године[30]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
