![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Demosthenes_orator_Louvre.jpg/640px-Demosthenes_orator_Louvre.jpg&w=640&q=50)
Консеквенцијализам
класа етичке теорије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Консеквенцијализам је класа норматиних етичких теорија којом се тврди да су консеквенце нечијег понашања ултимативна основа за било какав суд о исправности или погрешности тог понашања (деловања). Према томе, из тачке гледишта консеквенцијалисте, морално исправан чин (или изостанак деловања) представља оно што ће произвести добар исход од. последицу. У екстремној форми, идеја консеквенцијализма је углавном упакована у изреку „крај оправдава средства” (или макијавелистичко стандардно „циљ оправдава средство”),[1] што подразумева да ако је циљ морално довољно важан — било који метод постизања истог је прихватљив.[2]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Demosthenes_orator_Louvre.jpg/640px-Demosthenes_orator_Louvre.jpg)
Консеквенцијализам се често супротставља деонтолошкој етици (или деонтологији), и то по томе што деонтологија — у којој су правила и моралне обавезе у центру — изводи исправност или погрешност нечијег чињења из самог карактера понашања уместо исхода тог чињења. Такође се супротставља етици врлина, која се фокусира на карактер чиниоца уместо на саму природу или последице чина (или изостанак истог); као и прагматичној етици, која третира моралност као науку: напредовати социјално током више животних векова, тако да је било који морални критеријум предмет ревидирања. Консеквенцијалистичке теорије се разликују у томе како дефинишу морална добра.
Неки тврде да консеквенцијалистичке и деонтолошке теорије нису нужно међусобно (узајамно) искључиве. На пример, Томас Мајкл Сканлон се залаже за идеју да се људска права — која се углавном сматрају „деонтолошким” концептом — могу оправдати само узимајући у обзир последице имања ових права.[3] Слично овоме, Роберт Нозик заступа теорију која је углавном консеквенцијалистичка, с тим да уводи непрекршива „бочна ограничења” која забрањују врсте деловања која су чиниоцима забрањена да их раде.[3]