Клаус Кинкел
немачки државник, државни службеник, дипломата, правник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Клаус Кинкел ( ; 17. децембар 1936 — 4. март 2019)[1] био је немачки државник, државни службеник, дипломата, правник, министар спољних послова (1992—1998) и вицеканцелар Немачке (1993—1998) владе Хелмута Кола.
Клаус Кинкел | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1936-12-17)17. децембар 1936. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Мецинген, Трећи рајх | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 4. март 2019.(2019-03-04) (82 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Санкт Аугустин, Немачка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Тибингену Универзитет у Бону | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Странка слободних демократа | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Кинкел је био службеник и дугогодишњи помоћник Ханс-Дитриха Геншера, лични секретар у федералном министарству унутрашњих послова од 1970. и на високим позицијама у министарству спољних послова од 1974. Био је председник савезне обавештајне службе из 1979. до 1982. године и државни секретар у федералном министарству правде од 1982. до 1991. Године 1991. постављен је за савезног министра правде, а убрзо након тога придружио се либералној странци слободних демократа. Године 1992. постао је министар спољних послова, а 1993. вицеканцелар Немачке и лидер странке слободних демократа. Владу је напустио 1998. године након савезног избора. Кинкел је био члан бундестага од 1994. до 2002. године, а касније је био активан као адвокат и филантроп.
Током свог кратког мандата као министар правде је притиснут за изручење и кривично гоњење свргнут диктатора источне Немачке Ериха Хонекера и покушао је да оконча фракцију црвене армије. Као министар спољних послова важи за једног од најутицајнијих европских политичара деведесетих. Он је персонификовао „поуздану спољну политику", повећао немачке мировне ангажмане у иностранству, био на челу међу западним лидерима за изградњу односа са ново-демократском руском Федерацијом Бориса Јељцина и обезбедио да Немачка добије стално место у савету безбедности Организације уједињених нација. Такође се залагао за Мастришки уговор, спајањем западноевропске уније са Европском унијом како би стекла независну војну способност и проширење ЕУ.[2] Кинкел је имао централну улогу у напорима да се разреше југословенски ратови деведесетих и предложио је стварање Хашког трибунала.[3]