![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/23/Bundesarchiv_B_145_Bild-F074398-0021_Kohl_%2528cropped%2529.jpg/640px-Bundesarchiv_B_145_Bild-F074398-0021_Kohl_%2528cropped%2529.jpg&w=640&q=50)
Хелмут Кол
6. канцелар Западне (1982—90), и целе Немачке (1990—98) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хелмут Јозеф Михаел Кол ( ; Лудвигсхафен на Рајни, 3. април 1930 — Лудвигсхафен на Рајни, 16. јун 2017) био је немачки политичар и државник. Био је канцелар Западне Немачке (1982—1990) и уједињене Немачке (1990—1998). Након Ота фон Бизмарка је, са 16 година на месту канцелара Немачке, рекордер по дужини службе на тој позицији. Са 30 година је ушао у парламент. Године 1969. постао је председник своје области, а 1973. изабран је за председника CDU-а. Године 1982. именован је канцеларом СР Немачке, а 1989. покренуо иницијативе за уједињење две Немачке. На месту канцелара је био пуних 16 година, а наследио га је Герхард Шредер. Бивши амерички председник Џорџ Буш га је описао као „највећег европског лидера друге половине двадесетог века“.[1].
Хелмут Кол | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Хелмут Кол | |||||||||||||||
Датум рођења | (1930-04-03)3. април 1930. | ||||||||||||||
Место рођења | Лудвигсхафен на Рајни, Вајмарска република | ||||||||||||||
Датум смрти | 16. јун 2017.(2017-06-16) (87 год.) | ||||||||||||||
Место смрти | Лудвигсхафен на Рајни, Немачка | ||||||||||||||
Народност | Немац | ||||||||||||||
Религија | римокатолик | ||||||||||||||
Универзитет | Гетеов универзитет у Франкфурту, Универзитет у Хајделбергу | ||||||||||||||
Политичка странка | Хришћанско-демократска унија Немачке | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Потпис | ![]() |
Рођен 1930. у Лудвигсхафену у католичкој породици, Кол се придружио Хришћанско-демократској унији 1946. са 16 година. Докторирао је историју на Универзитету у Хајделбергу 1958. године, и пре него што је постао политичар са пуним радним временом радио је као пословни директор. Био је изабран за најмлађег члана парламента Рајна-Палатината 1959. године, а од 1969. до 1976. био је министар председник државе Рајна-Палатинат. Током 1960-их и раних 1970-их сматран је прогресивним политичаром унутар -а, а изабран је за националног председника странке 1973. Након што је постао партијски лидер, Кол је све више сматран конзервативнијом личношћу. На савезним изборима 1976. и 1980. његова партија је остварила добре резултате, али је социјал-либерална влада социјалдемократа Хелмута Шмита успела да остане на власти. Након што је Шмит 1982. изгубио подршку либералног -а, Кол је изабран за канцелара конструктивним изгласавањем неповерења, формирајући коалициону владу са -ом. Кол је председавао Групом седам 1985. и 1992. године.
Као канцелар, Кол је био посвећен европској интеграцији, а посебно француско-немачким односима; такође је био чврст савезник Сједињених Држава и подржавао је Реганову агресивнију политику како би се ослабио Совјетски Савез. Након Револуција 1989. године, његова влада је одлучно поступила, што је кулминирало поновним уједињењем Немачке 1990. Кол и француски председник Франсоа Митеран били су архитекти Мастришког уговора којим је основана Европска унија (ЕУ) и евро валута.[2] Кол је такође био централна личност у источном проширењу Европске уније, а његова влада предводила је напоре за међународно признање Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине када су те државе прогласиле независност. Он је одиграо кључну улогу у решавању рата у Босни. Домаћа Колова политика из 1990. била је усредсређена на интеграцију бивше Источне Немачке у уједињену Немачку, и он је преселио савезну престоницу из „привременог главног града“ Бона назад у Берлин, иако он тамо никада није боравио јер су владине канцеларије пресељене тек 1999. Кол је такође знатно повећао федералну потрошњу за уметност и културу. Након што је постао канцелар, Кол је постао почасни председник -а 1998. године, али је поднео оставку на ту функцију 2000. године због скандала са донацијама -а који му је нарушио углед у земљи.
Кол је 1988. године добио награду Карла Великог и шефови држава или влада Европе су га 1998. прогласили почасним грађанином Европе. Након његове смрти, Кол је почаствован Првим европским државним чином у Стразбуру.[3] Кола су амерички председници Џорџ Х. В. Буш[4] и Бил Клинтон описали као „највећег европског вођу друге половине 20. века”.[5]