![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/ST-caravan.jpg/640px-ST-caravan.jpg&w=640&q=50)
Караван
From Wikipedia, the free encyclopedia
Караван (перс. — ’трговачка заштита’) јесте поворка, група путника, трговаца или ходочасника, који др ради узајамне помоћи и веће сигурности крећу заједно у дугим колонама, устаљеним караванским путевима кроз пусте и неретко од нападача угрожене крајеве. Сваки караван има свог вођу (караван-баша). Терет обично носе животиње (камиле или коњи) прилагођене терену кроз који се пролази. Уз караванске путеве налазе се свратишта за одмор и преноћиште. Од давнина каравани су били уобичајени у Средњој Азији и Северној Африци, где су путници и роба често били угрожени од друмских разбојника. Познати су каравански путеви са великим прометом од Ташкента до Пекинга, затим од Авганистана до Индије. Познат је био и каранавски пут тамњана са југа Арабије до Средоземног мора. У Африци се још и данас формирају каравани за пренос кухињске соли у Нигеру од оазе Билма до најближих насељених места.
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ef/ST-caravan.jpg/320px-ST-caravan.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/Caravan_in_the_desert.jpg/640px-Caravan_in_the_desert.jpg)
На Балкану у историји трговине у средњем веку била су позната караванска путовања под именом (лат. — ’коњички одред’, касније ’телесна стража’). Реч караван се употребљава од XIV века. Роба се преносила товарним коњима. Од 1300. године караванска путовања су нормирана среским статутима. Вођу каравана (лат. ) именовало је градско веће у Дубровнику и Котору. Најпознатији каравански путеви у то време на Балкану били су од Дубровника до Босне и Србије, затим Сплит—Сарајево, а преко Балкана је ишао и трговачки пут (нарочито памук) из Македоније и турских покрајина за Француску. Караванско преношење робе задржало се све до друге половине XIX века, до увођења железнице.
Поред трговачких каравана постоје и ходочаснички каравани који су служили за заштиту ходочасника на њиховом путу ка светим местима (нпр. Мека, Медина) на хаџилуку. Најпознатији такви каравани полазили су из Каира и Дамаска.