Историја хришћанства у Румунији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја хришћанства у Румунији. За почетак хришћанства у Румунији се узима 2. век, када су многи хришћани настрадали у прогонима мученичком смрћу у римској провинцији Доњој Мезији. На присуство хришћанских заједница на тлу Румуније у најстарија времена указује преко стотину археолошких налазишта која датирају из 3. и 4. века. Извори из 7. и 10. века пак су толико оскудни да се стиче утисак да је хришћанство ишчезло током тог периода.
Огромна већина Румуна су верници православне цркве, за разлику од осталих романских народа који су следбеници католичке цркве. Прихватањем литургије на црквенословенском, Румуни су прихватили бројне термине из јужнословенских језика, пре свега из српског. Савремена румунска црквена терминологија пак у својој основи је латинска. Најранији преводи верских списи се јављају у 15. веку, а први потпуни превод Светог писма је објављен 1688. године[1].
Најстарије познато сведочанство о црквеној јерархији код Румуна северно од Дунава је папска була из 1234. Оснивањем кнежевина Влашке и Молдавске у 14. веку, успостављене су и две митрополитске столице које су се налазиле под јурисдикцијом Васељенске патријаршије у Цариграду. Православље је вековима било толерисано на простору западно од Карпатских планина, где су за време Краљевине Угарске у 11. веку биле успостављене католичке епископије. На истом простору, на ком је касније формирана Кнежевина Трансилванија (16. век), четири религије су имале привилегован статус: калвинистичка, католичка, лутеранска и унитаристичка, док га православна није имала. Након припајања Кнежевине Трансилваније Хабзбуршкој монархији, део локалног православног свештенства на челу са својим митрополитом је прихватио унију са Римом 1698. године[2].
Румунској православној цркви је призната аутокефалност 1885. Православна и Унијатска црква су проглашене за националне цркве 1923. Комунистичке власти су укинуле Унијатску цркву, док је Православна подређена властима 1948. Унијатска црква је васпостављена после пада комунистичког режима 1989. Устав Румуније истиче аутономију цркава у односу на државу[3].