Илири
античка скупина разнородних племена / From Wikipedia, the free encyclopedia
Илири (грч. ; лат. ) су били скупина разнородних племена, која су током предримског и римског периода била настањена на западним подручјима југоисточне Европе, превенствено у областима које су се пружале дуж источних обала Јадранског мора, а такође и у дубљем залеђу. Територија коју су насељавали је постала позната као Илирија, иако нису имали званичну државу. Касније је та територија идентификована као територија већег дела Албаније, Црне Горе, Косова, већи део Хрватске и Босне, западне и централне Србије и неки делови Словеније. У науци постоје различита мишљења о опсегу илирског простора и припадности појединих племена илирској групацији. Иако општа сагласност не постоји ни поводом питања и етничкој, односно лингвистичкој класификацији Илира, већина истраживача сматра да су припадали индоевропској етнолингвистичкој породици.[1][2]
Мишљење Густава Косине је било да су пореклом из Лужице у Немачкој одакле су дошли на балканско подручје и изазвали сеобу Грка око 1300. п. н. е. Тај процес њиховог досељења је значио крај за бронзанодобске заједнице које су пре њих живеле на тим просторима. Новију теорију су развили Алојз Бенац и Боривој Човић 1960-их, ефективно дискредитујући пређашња мишљења о Илирима као придошлицама. По њихову мишљењу, групе из гвозденог доба на Балкану познате као "Илири" су углавном аутохтоне, а периодичне сеобе (попут халштатских сеоба, односно дисперзије Латенске културе популарно познате као Келти у 4. и 3. веку п. н. е.) нису значајно измијениле етнички супстрат домаћег становништва који је еволуирао кроз стадијуме које Бенац дефинише као пред-Илире, прото-Илире и Илире.
Илирска племена су почела успостављати комплексније прото-државне творевине под медитеранским (претежно Хеленским) утјецајима тек у касно жељезно доба. Илири нису живјели у организованој држави, него у племенским заједницама, а једини изузетак је раздобље од 250. п. н. е. - 167. п. н. е., кроз који период је постојала илирска држава. Познати су им краљеви Агрон, Епулон и краљица Теута.[3][4]