From Wikipedia, the free encyclopedia
Организација Сјеверноатлантског споразума (енгл. , фр. ) или верз. скр. НАТО (енгл. , фр. ), позната и као Сјеверноатлантски савез (енгл. ), међународни је војни савез који се састоји од 32 државе чланице из Европе и Сјеверне Америке. Основан је потписивањем Сјеверноатлантског споразума 4. априла 1949. године. У члану 5. споразума наводи се да ако дође до оружаног напада на једну државу потписницу споразума, то ће се сматрати нападом на све чланице, и остале потписнице ће помоћи нападнутој чланици, својим оружаним снагама ако је потребно.
.svg)
Од 32 чланице, двије се налазе у Сјеверној Америци (Канада и Сједињене Америчке Државе), док се осталих 30 налази у Европи. Све чланице имају војску, осим Исланда који нема типичну војску (али има обалску стражу и малу јединицу цивилних специјалаца за НАТО операције). Три чланице НАТО-а су нуклеарне силе: Француска, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе. НАТО је првобитно имао 12 држава чланица, а од 18. фебруара 1952. до 6. маја 1955, још три државе постају чланице, а четврта чланица постаје 30. маја 1982. Послије завршетка Хладног рата, још 16 држава постају чланице НАТО-а (10 бивших чланица Варшавског пакта, 4 бивше републике СФРЈ, као и раније неутралне Финска и Шведска) у периоду од 1999. до 2024. године.
НАТО је од свог оснивања 1949. године девет пута примао нове чланице, а од 7. марта 2023. године НАТО има 32 чланице. Дванаест држава је основало НАТО: Белгија, Данска, Исланд, Италија, Канада, Луксембург, Норвешка, Португалија, Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство, Француска и Холандија. Грчка и Турска су 1952. године постале чланице Савеза, 1955. се придружила Западна Њемачка и 1982. Шпанија. Уједињењем Њемачке 1990. године, НАТО се проширио и на бившу Источну Њемачку. Између 1994. и 1997. године, шире се форуми за регионалну сарадњу између НАТО-а и околних држава, укључујући Партнерство за мир, Средоземни дијалог и Евроатлантски партнерски савјет. Три бивше чланице Варшавског пакта, Мађарска, Пољска и Чешка, позване су 1997. године да се придруже НАТО-у. Након овог четвртог проширења 1999, Вилњуска група балтичких и неколико источноевропских држава основана у мају 2000. како би сарађивали и лобирали за даље чланство у НАТО-у. Седам чланица ове групе се Савезу придружило у петом проширењу 2004. године. Албанија и Хрватска су се придружиле у шестом проширењу НАТО-а 2009, Црна Гора 2017, у његовом седмом проширењу, а Северна Македонија 2020. године у осмом проширењу. Финска се придружила НАТО-у 2023, а Шведска 2024. године.[1]
| Датум[2] | Држава | Проширење | Напомена |
|---|---|---|---|
| 4. април 1949. год. |  Белгија | Оснивачи | |
 Данска | Чланство Данска у Натоу укључује Фарска Острва и Гренланд. | ||
 Исланд | Исланд, једина чланица која нема своју стандардну војску, придружила се под условом да не мора успоставити војску. Међутим, њена стратешка позиција у Атлантском океану чини је непроцјењивим чланом. Има Обалску стражу и недавно је основала добровољне мировне снаге, трениране у Норвешкој за Нато. | ||
 Италија | |||
 Канада | |||
 Луксембург | |||
 Норвешка | |||
 Португалија | |||
 Сједињене Државе | |||
 Уједињено Краљевство | |||
 Француска | Француска се повукла из интегрисане војне команде 1966. како би оживјела независни одбрамбени систем, али се вратила у пуно чланство 3. априла 2009. | ||
 Холандија | |||
| 18. фебруар 1952. год. |  Грчка | Прво | Грчка је повукла своје снаге из војне командне структуре Натоа од 1974. до 1980. као резултат Грчко-турских тензија након Турске инвазије Кипра 1974. |
 Турска | |||
| 6. мај 1955. год. |  Њемачка | Друго | Позната као Западна Њемачка током прикључења; ујединила се са Саром 1957. и са територијом Берлина и Источном Њемачком 3. октобра 1990. Источна Њемачка је била чланица Варшавског пакта у периоду 1956–1990. |
| 30. мај 1982. год. |  Шпанија | Треће | |
| 12. март 1999. год. |  Мађарска | Четврто | Чланица Варшавског пакта у периоду 1955–1991. |
 Пољска | Чланица Варшавског пакта у периоду 1955–1990. | ||
 Чешка | Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Чехословачке. | ||
| 29. март 2004. год. |  Бугарска | Пето | Чланица Варшавског пакта у периоду 1955–1991. |
 Естонија | Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Совјетског Савеза. | ||
 Летонија | Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Совјетског Савеза. | ||
 Литванија | Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1990. као дио Совјетског Савеза. | ||
 Румунија | Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. | ||
 Словачка | Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1991. као дио Чехословачке. | ||
 Словенија | Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани) | ||
| 1. април 2009. год. |  Албанија | Шесто | Чланица Варшавског пакта у периоду 1955—1968. |
 Хрватска | Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани) | ||
| 5. јун 2017. год. |  Црна Гора | Седмо | Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани) |
| 27. март 2020. год. |  Северна Македонија | Осмо | Претходно део Југославије у периоду 1945—1991. (Несврстани) |
| 4. април 2023. год. |  Финска | Девето | Претходно војно неутрална земља |
 Шведска |align=center|Десето |Претходно војно неутрална земља |
| Држава | Активно особље | Резервно особље | Укупно |
|---|---|---|---|
| Албанија | 8.500 | 5.000 | 13.500 |
| Белгија | 24.500 | 100.500 | 125.000 |
| Бугарска | 35.000 | 302.500 | 337.500 |
| Грчка | 180.000 | 280.000 | 460.000 |
| Данска | 20.003 | 63.000 | 78.000 |
| Естонија | 6.425 | 60.000 | 63.209 |
| Исланд | 210 | 170 | 380 |
| Италија | 180.000 | 41.867 | 220.867 |
| Канада | 68.000 | 27.000 | 95.000 |
| Летонија | 6.000 | 11.000 | 17.000 |
| Литванија | 15.839 | 4.550 | 20.389 |
| Луксембург | 1.057 | 278 | 1.335 |
| Мађарска | 29.700 | 8400 | 38.100 |
| Норвешка | 26.200 | 56.200 | 82.400 |
| Њемачка | 180.676 | 145.000 | 325.676 |
| Пољска | 120.000 | 515.000 | 635.000 |
| Португалија | 44.900 | 210.930 | 255.830 |
| Румунија | 73.350 | 79.900 | 153.250 |
| Сједињене Државе | 1.369.532 | 850.880 | 2.220.412 |
| Словачка | 16.000 | 16.000 | |
| Словенија | 7.300 | 1.500 | 8.801 |
| Турска | 620.473 | 429.000 | 1.041.900 |
| Уједињено Краљевство | 205.851 | 181.720 | 387.571 |
| Француска | 222.215 | 100.000 | 322.215 |
| Холандија | 47.660 | 57.200 | 104.860 |
| Хрватска | 18.000 | 180.000 | 198.000 |
| Чешка | 21.057 | 2.359 | 23.416 |
| Шведска | 24.400 | 32.900 | 57.300 |
| Шпанија | 123.000 | 16.200 | 139.200 |
 НАТО | 3.585.000 | 3.745.000 | 7.330.000 |
| Држава | Становништво (2016 est.) | БДП (номиналан) (2015, US$ милиона) | Војни издаци (2015, US$ милиона) | Војни издаци (2016, % БДП)[3] | Одбрамбени издаци, (2014, US$ по станов) | Примјењено на војску (2016)[3] |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Албанија | 3.038.594 | 11.543 | 155 | 1.21 | 42.2 | 7.000 |
| Белгија | 11.409.077 | 454.687 | 4.953 | 0.85 | 468 | 29.000 |
| Бугарска | 7.144.653 | 48.957 | 797 | 1.35 | 116 | 31.000 |
| Грчка | 10.773.253 | 195.320 | 6.104 | 2.38 | 479 | 106.000 |
| Данска | 5.593.785 | 294.951 | 4.130 | 1.14 | 796 | 16.000 |
| Естонија | 1.258.545 | 22.704 | 546 | 2.16 | 392 | 6.000 |
| Исланд | 335.878 | 16.718 | 4.5 | a | 14.2 | 0a |
| Италија | 62.007.540 | 1.815.757 | 28.460 | 1.11 | 506 | 182.000 |
| Канада | 35.362.905 | 1.552.386 | 17.210 | 0.99 | 492 | 65.000 |
| Летонија | 1.965.686 | 27.048 | 341 | 1.45 | 150 | 5.000 |
| Литванија | 2.854.235 | 41.267 | 566 | 1.49 | 126 | 13.000 |
| Луксембург | 582.291 | 57.423 | 362 | 0.44 | 594 | 900 |
| Мађарска | 9.874.784 | 120.636 | 1.225 | 1.01 | 118 | 18.000 |
| Норвешка | 5.265.158 | 389.482 | 7.377 | 1.54 | 1.328 | 20.000 |
| Њемачка | 80.722.792 | 3.413.483 | 47.046 | 1.19 | 562 | 180.000 |
| Пољска | 38.523.261 | 474.893 | 12.603 | 2 | 275 | 103.000 |
| Португалија | 10.833.816 | 199.077 | 4.380 | 1.38 | 396 | 31.000 |
| Румунија | 21.599.736 | 177.315 | 2.980 | 1.48 | 118 | 70.000 |
| Сједињене Државе | 323.995.528 | 16.348.875 | 595.472 | 3.61 | 1.891 | 1.305.000 |
| Словачка | 5.445.802 | 86.629 | 1.164 | 1.16 | 180 | 13.000 |
| Словенија | 1.978.029 | 42.768 | 489 | 0.94 | 233 | 7.000 |
| Турска | 80.274.604 | 733.642 | 17.669 | 1.56 | 298 | 411.000 |
| Уједињено Краљевство | 64.430.428 | 2.849.345 | 59.730 | 2.21 | 952 | 161.000 |
| Француска | 66.836.154 | 2.421.560 | 49.747 | 1.78 | 964 | 207.000b |
| Холандија | 17.016.967 | 738.419 | 10.476 | 1.17 | 600 | 41.000 |
| Хрватска | 4.313.707 | 48.850 | 904 | 1.23 | 204 | 15.000 |
| Чешка | 10.644.842 | 181.858 | 2.099 | 1.04 | 189 | 22.000 |
| Шведска | 10.536.338 | |||||
| Шпанија | 48.563.476 | 1.199.715 | 16.929 | 0.91 | 270 | 121.000 |
| НАТО | 932.645.526 | 36.211.501 | 904.913 | 2.9 | 934 | 3.515.000 |
| Подаци о становништво из БДП подаци из ММФ[4] Подаци о издацима (осим Исланда) из Без података војних издатака ,[5] подаци о Исланду (2013) су из Статистике Исланда[6] Подаци о војном особљу из Натоа[7] a Исланд нема оружане снаге. b подаци из 2015. | ||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
