интернет претраживач који је развио Гугл From Wikipedia, the free encyclopedia
Гугл претрага, позната и као Гугл веб-претрага или једноставно Гугл, веб-претраживач је ког је развио Гугл ЛЛЦ. Он је најкоришћенији претраживач веба на светској комуникационој мрежи на свим платформама, са тржишним уделом од 92,74 % у октобру 2018,[4] вршећи више од 3,5 милијарди претрага сваки дан.[5]
| Гугл претрага | |
|---|---|
 | |
Снимак екрана  | |
| Веб-адреса | |
| Комерцијалност | да |
Тип | интернет претраживач |
| Регистрација | опционално |
| Доступан у | вишејезичан (149 језика) |
| Број рег. корисника | 4,5 милијарди активних корисника месечно |
| Програмски језик | Пајтон, C, C++[1] |
| Власник | Google LLC |
| Творац | Сергеј Брин, Лари Пејџ |
| Покренут | 15. септембар 1997.[2] |
Алекса ранг |  1 (децембар 2019)[3] |
| Тренутни статус | активан |
Редослед резултата претраге који Гугл враћа се, делом, заснива на систему приоритетног ранга који се зове „Пејџ ранк”. Гугл претрага пружа и различите опције за прилагођену претрагу користећи симболе за укључивање, искључивање, навођење или захтевање одређеног понашања при претрази и нуди специјализована интерактивна искуства, као што су статус лета и праћење пакета, временске прогнозе, конверзија валута, јединица и времена, дефиниције речи и друго.
Главни намена Гугл претраге је тражење текста у јавно доступним документима које нуде веб-сервери, за разлику од других података, као што су слике или подаци садржани у базама података. Првобитно су га развили Лари Пејџ и Сергеј Брин 1997. године.[2] У јуну 2011. године, Гугл је представио „Гугл гласовну претрагу” како би тражио изговорене, уместо откуцаних речи.[6] У мају 2012, Гугл је увео семантичку функцију претраге „Нолеџ граф” у САД.
Анализа учесталости појмова претраге може да указује на економске, друштвене и здравствене трендове.[7] Подаци о учесталости употребе појмова претраге на Гуглу су отворено доступни путем Гугл трендова и показало се да су у узајамној вези са избијањима грипа и стопама незапослености, те да пружају информације брже од традиционалних метода извештавања и истраживања. Средином 2016. године, Гуглов претраживач почео је да се ослања на дубоке неуронске мреже.[8]
Конкуренти Гугла су Баиду и Сосo у Кини, Нејвер и Даум у Јужној Кореји, Јандекс у Русији; Сезнам у Чешкој; Јаху у Јапану, Тајвану и САД, као и Бинг и Дак дак гоу.[9] Неки мањи претраживачи нуде садржаје који нису доступни Гуглу, а не чувају никакве приватне информације или информације о праћењу.
Од јула 2018, Мајкрософт сајтс је обрадио 24,2 % свих упита претраге у Сједињеним Америчким Државама. У истом временском периоду, Оут (раније познат као Јаху) имао је тржишни удео претраге од 11,5 одсто. Тржишни лидер, Гугл, генерисао је 63,2 % свих кључних упита претраге у САД.[10]
Лари Пејџ и Сергеј Брин, некадашњи студенти основних студија у области рачунарства на Станфорду, одлучили су дана 4. септембра 1997. да промене назив свог претраживача. Одлучују се за термин Гугл, игру речима на „”, на енглеском језику означава математички термин за број који се састоји од броја један, после кога следи 100 нула.
Постављање дудл логотипа на почетну страницу почело је 30. августа 1998. када су двојица оснивача, Лари и Сергеј, инкорпорирали легендарну слику запаљеног човека у Гугл логотип пре него што су кренули у Неваду на фестивал .
Већ у мају 2000. Гугл претраживач је покренут, поред енглеског, на још десет језика: француском, немачком, италијанском, шведском, финском, шпанском, португалском, холандском, норвешком и данском. За веома кратко време, исте године постаје највећи индекс веб претраге на свету.
Гугл претраживач наставља да расте, повећава број доступних језика. Уводе се разне апликације, као што су Гугл Тулбар и Гуглову претрагу слика. За мање од две године, већ крајем 2001, Гугл веб индекс се повећао чак 3 пута, достигавши цифру од 3 милијарде веб докумената. У фебруару 2004. тај број се повећава до 6 милијарди, укључујући 4,28 милијарди веб страница и 880 милиона слика, да би у новембру исте године достигао осам милијарди.
У међувремену покрећу се разне услуге, попут Гугл вести, која пружа корисницима најактуелније чланке, Фругл, данас , услугу објективне претраге производа који се продају путем Интернета, као и веома популарне Џимејл и Гугл преводилац, бесплатну веб-пошту и интернет преводилац, као и претрагу путем мобилних телефона. До краја 2005. године следи низ нових услуга које пружа Гуглова компанија претраживачу Гугл академик, Гугл десктоп претрагу, претрагу књига, видеа и унапређену претрагу слика и претечу данашњег ајГугла.
До године 2008. Гугл претраживач је убедљиво најтраженији претраживач, а велики број корисника привлаче и разна такмичења, гласања, али и нови производи, најзначајнији је прегледач Гугл Хром. Популарности су допринели и прераге сајтова, блогова и друштвених мрежа, али и персонализоване опције претраге. Гугл продавница је настала 2010. године, и показала се као веома успешна, а у јуну 2011. долази до значајног унапређења увођењем гласовне претраге и претраге према слици.[11]
Претрага почиње када корисник претражује, односно шаље упит. Истовремено се одређује локација корисника, као и бележи се историја његовог претраживања ако се улоговао у свој Гугл налог пре него што је послао упит. Потом се упит упоређује са индексом. Веб сервер шаље упит серверу индекса. Садржај у серверу индекса је налик на индексу појмова на крају књиге. Приказују се све странице које садрже кључне речи. Упит путује до сервера са документима и враћају се документи који се подударају са упитом. Након тога долази до најважнијег дела када се документи сортирају, односно рангирају. Документи се приказују као резултати претраживања и прилагођавају се локацији и историји претраживања. Резултат претраживања приказује се у делићу секунде, то јест, сав овај процес се одиграва невероватном брзином.[12]
Гуглова метода ранговања страница има способност да разликује важније странице од мање важних чак и када се у свима њима исти број пута појављују задати појмови. За одлучивање о значају сваке странице, Гугл користи информације о линковању међу њима, односно начин на који линкују једне на друге. На пример, аутор странице МАЧКА на своју страницу постави линк који води на страницу МИШ. Ово Гугл узима као ознаку да аутор странице МАЧКА сматра да страница МИШ има неку вредност. На читавом вебу, на страницу МИШ може линковати велики број других страница и ти линкови служе за одлучивање о њеној свеукупној вредности или значају. За дату страницу, је мера њеног релативног значаја на вебу и он се израчунава на бази информација о линковању.[13]
Три главне идеје стоје иза дефинисања значаја и израчунавања -a:
линк који води на страницу СИР и налази се на страници МИШ, има мање значаја ако МИШ има много подстраница и много других линкова.
На основу ових схватања Гуглови оснивачи су развили метод за израчунавање значаја (PageRank) сваке странице на вебу.[14]
На веб страници Центра за помоћ Гугла има текст који описује велики број различитих опција за претрагу. Наиме, они предлажу разне савете, трикове и уопште могућности које су у оквиру Гугл претраживача. Испод је дата листа неколико најкориснијих опција претраге.[15]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
