Географија Пољске
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пољска је држава у Централној Европи. Уопштено се може рећи да је Пољска равница која се простире од Балтика на северу до Карпата на југу.
Земља се простире 876 km од севера на југ и 689 km од истока на запад. Површина Пољске је 312.843 km² (са рекама и језерима). Пољска се налази на деветом месту у Европи по површини, а на осмом по броју становника. Припада средњоевропској временској зони.
Пољска територија се састоји из пет географских подручја. На северозападу уз балтичку обалу Поморја и Гдањског залива налазе се бројне морске превлаке, приобалне дине, језера, реке и канали. Скоро сасвим праву линију обале разбијају Шчећински, Пуцки и Вислански залив, где су и једине природне луке. На северу и у централном делу Пољске су се формирале равнице током леденог доба. Тако су настале четири велике равнице: Мазурска, Кашупска, Поморска и Великопољска. Ови предели су благо брдовите морене у којима постоје бројна језера. Северозападна Пољска (Мазурска равница) је слабо насељено шумско подручје богато језерима. Јужно од равница је подручје широких речних долина Шлеске и Мазовије. Посебно је карактеристично лесно тле у региону Лублина на коме су видљиви значајни ефекти ерозије. Још јужније простиру се предели пољских планина средње висине: Бескиди, Судети, Светокрижке планине и западни Карпати. Највише је подручје планина Високе Татре.