Галилео (свемирска сонда)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Галилео (енгл. ) је била истраживачка свемирска сонда агенције NASA која је проучавала Јупитер и његове природне сателите.[1] Сонда је добила име по астроному из 16. века Галилеу Галилеју, а састојала се од орбитера и сонде припремљене да уђе у Јупитерову атмосферу. Летелица је лансирана 18. октобра 1989. у оквиру мисије STS-34 спејс-шатла Атлантис, а до Јупитера је стигла 7. децембра 1995. и постала прва летелица која је орбитирала око Јупитера. Испитивала је Јупитерову атмосферу, открила доста мањих Јупитерових сателита, и снимила удар комете Шумејкер-Ливи 9.
Галилео | |
---|---|
Оператор | NASA |
Произвођач | JPL |
Тип мисије | орбитер |
Датум лансирања | 18. октобар 1989. у 16.53.40 UTC |
Крај мисије | 21. септембар 2003. у 18.57 UTC |
Ракета-носач | спејс шатл Атлантис |
Место лансирања | СЦ Кенеди ЛК39Б |
Маса | 2.380 |
Извор напајања | радиоизотопни термоелектрични генератор |
Снага напајања | 570 |
Врста орбите | екваторијална |
Улазак у орбиту | 8. децембра 1995. у 01.20 UTC |
Инклинација орбите | 5,148 ° |
Међународна ознака | 1989-084B |
Вебсајт | Галилео () |
Сонда је забележила састав атмосфере и огромне облаке амонијака, као и вулканску активност на Јупитеровом сателиту Ио. Подаци које је Галилео сакупио подржавају теорију да се испод ледене површине на Европи налази океан течне воде и да је могуће да на сателитима Ганимед и Калисто такође постоји слој течне воде испод површине. Орбитер је показао да Јупитер има танке прстенове налик на Сатурнове који се састоје од прашине која је настала приликом удара мањих астероида у четири Галилејева сателита. Прецизна слика структуре Јупитерове магнетосфере је такође добијена.
Дана 21. септембра 2003. године, након 14 година проведених у свемиру, и 8 година у испитивању Јупитера и његових сателита, Галилејева мисија је окончана слањем орбитера у Јупитерову атмосферу при брзини већој од 50 , што је помогло да се умањи опасност од контаминирања планете Земаљским бактеријама.