From Wikipedia, the free encyclopedia
Вилисов артеријски круг или Вилисов прстен лат. анатомска је структура артеријских крвних судова мозга у облику пентагона на вентралној површини мозга.[1] Он је важна анастомоза на бази мозга између четири артерија (две вертебралне (пршљенске и две унутрашње каротидне артерије) које крвљу снабдевају мозак.[2]
Вилисов артеријски круг | |
---|---|
Детаљи | |
Идентификатори | |
Латински | Circulus arteriosus cerebri Circulus Willisi |
MeSH | D002941 |
TA | A12.2.07.080 |
FMA | 50454 |
Анатомска терминологија |
Вилисов артеријски круг ако анастомотски систем артерија који се налази у бази мозга, први пут је описан у књизи Анатомија мозга (Cerebri Anatome) коју је написао др Томас Вилис 1664. године.[3] Иако је текст наставио да има огроман утицај на неуролошке науке и анатомију, Вилис је првобитно објавио текст у складу са својим схватањем филозофске душе. Током свог боравка у Оксфорду, Вилис је веровао да је разумевање церебралне анатомије најважније средство које помаже у истраживању људског концепта.[4] Кроз аутопсију, дисекцију и рудиментарна експериментисања, Вилис је утврдио многе налазе, укључујући васкуларни „круг“ који је укључен у књигу Анатомија мозга.
Занимљиво је да је термин „Вилисов круг“ прикладно назвао један од Вилисових ученика, Ричард Ловер, а касније га је цитирао истакнути физиолог, Албрехт фон Халер, отприлике век касније.[5]
Термин „Вилисов круг“ није коришћен под истим именом све до текста објављеног у делу Анатомска библиотека (Bibliotheca Anatomica) из 1774. године.[4]
Унутрашње каротидне артерије почињу да се формирају 24. дана ембриолошког развоја од комбинације трећег гранчичног лука и дисталних сегмената упарене дорзалне аорте.[6] Од 28. дана, унутрашња каротидна артерија (УКА) ће се затим гранати на предњи и задњи део. Касније у развоју, предњи део постаје предња церебрална артерија (ПЦА), средња церебрална артерија (СЦА) и предња хороидална; задњи део постаје фетални ПКА (и задња хороидална).[7][8][9][10] ПЦА почињу да се у потпуности формирају 51. дана, када раста медијално и на крају формира предњу комуникациону артерију (ПКА).[7][8] СЦА почињу да се у потпуности формирају 35. дана и пробијају церебралне хемисфере.[11] Све ово формира предњу циркулацију Вилисовог круга. Задња циркулација Вилисовог круга се формира када фетална задња церебрална артерија (ЗЦА) постане ПКО, одрасла ПЦА се повезује са базиларном артеријом (БА), а задња хороидална артерија се уграђује у БА.[7][8]
Од 31. до 35. дана, базиларна артерија, која снабдева задњи мозак и мождано стабло почиње да се формирају из две паралелне нервне артерије (или канала). Ови канали примају крв из каротидно-вертебробазиларних анастомоза које дају тригеминалну артерију (ТА), отичка артерија (ОА), хипоглосална артерија (ХА) и проатлантална артерија (ПроА).[12]
Од 35. до 38. дана, вертебрална артерија почиње да формира попречне анастомозе између цервикалних интерсегментних артерија, и надоле до 6. интерсегменталне артерије.[11]
Мозак је снабдевен крвљу преко два артеријска система:
Предњи система артерија који служи за исхрану великог мозга чине лева и десна унутрашња каротидна артерија са својим огранцима: средњом можданом артеријом и предњом можданом артеријом.
Задњи система артерија који служи за исхрану можданог стабла и малог мозга чине лева и десна вертебрална артерија које се у висини понтоцеребралног жлеба спајају у артерију базиларис.[13]
Вилисов аретријски круг стварају (антериорно према постериорно) следеће артерије:[14]
Ова артерија усмерена је према напред, и са истоименом артеријом супротне стране мозга повезује предњу спојну артерија. Затим артерија обликује лук око жуљевитог тела и даје огранке за медијално подручје мождане хемисфере.[13]
Одвајањем од заједничке артерије главе ова артерија је усмерена уздуж латералне стране ждрела према горе и улази у лобању кроз канал у пирамиди слепоочне кости. На бази мозга дели се на завршне гране: очну артерију, предњу и средњу мождану артерију.[13]
Међутим честе су и варијације величине крвних судова које граде овај мождани артеријски круг. Док код некох особа а. communicans posterior недостаје, код других могу постојати две а. communicans anterior.[13]
Такође код приближно једне од три особе, једна а. cerebri posterior је велики огранак а. carotis internае. Једна од а. cerebri anterior је обично мала у свом проксималном делу, и зато је а. communicans anterior код ових људи обично нешто већа.
Асиметрија Вилисовог круга резултује значајном асиметријом протока и један је од важних фактора у развоју интракранијалних анеуризме и исхемијског можданог удара.[15] Пацијенти са анеуризмом имају већу вероватноћу да имају асиметрију или аномалију круга.
Осамдесет пет процената сакуларних анеуризме настаје из артерија Вилисовог круга, са 35% из предње комуникационе артерије, 30% из унутрашње каротидне артерије, 22% из средње мождане артерије, а остатак из задње циркулације.
Штавише, присуство нефункционалног предњег колатералног пута у Вилисовом кругу код пацијената са оклузивном болешћу унутрашње каротидне артерије (УКА) је снажно повезано са исхемијским можданим ударом.[16] Штавише, доминација вертебралне артерије може такође допринети закривљености базиларне артерије и инфарктима задње циркулације.[17]
Ретко се нађе перзистентност феталних анастомоза које укључују Вилисов круг, укључујући упорне тригеминалне, отичке, хипоглосне и проатланталне артерије. Ове артерије мање-више обједињују унутрашње каротидне и вертебробазиларне системе. Перзистентна примитивна тригеминална артерија (ТА) је најчешћа од упорних феталних анастомоза (83%) и повезује кавернозни синус са базиларном артеријом. Перзистентна отична артерија (ОА) је најмање уобичајена која перзистира и повезује петрозну каротиду са базиларном артеријом. Перзистентна хипоглосална артерија (ХА) повезује петрозну или дисталну цервикалну ДЦА са вертебралном артеријом. Перзистентна проатлантална интерсегментна артерија (ПроА) повезује цервикалну УЦА са вертебралном артеријом.[18]
Вилисов артеријски круг је важан због чињенице да он обезбеђују колатералне циркулацију мозгу у поступној опструкцији једне од већих артерија које улаза у састав Виллсовог круга. Изненадно зачепљење, па чак и само пролазно или делимично, узрокује неуролошке дефиците.
У старијих особа, у случају спонтаних догађаја (међу којима су најчешћи церебрална тромбоза, церебрално крварење, церебрални емболизам и субарахноидно крварење), анастомозе Вилисовог артеријског круга често су недовољне, ако је велика унутрашња артерија (а. carotis interna) зачепљена, чак и ако је оклузија постепена (у том случају је функција смањена бар мало).[19]
За разлику од трајних исхемијских догађаја (нпр можданог удара) пролазни или транзиторни исхемијски напад (ТИА) (енгл. ) односе се на неуролошке симптоме који су резултат исхемије. Већина ТИА траје само неколико минута, али неки могу трајати и до сат времена. Са већим каротидним или вертебробазиларним стенозе, ТИА могу трајати и дуже и узроковати дистално затварање интракранијалних крвних судова. Симптоми су различити: нестабилност, вртоглавица, несвестица и трнци. Особе са ТИА имају повећани ризик од миокардијалних инфракције и исхемијских удара.[1]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.