Велики северни рат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Велики северни рат, или Нордијски рат, је био рат између Русије и Шведске. Трајао је од 1700. до 1721. године. Узрок рата био је територијално ширење Русије на Балтик гдје је највећа сила била Шведска. Сем Русије против Шведске су се бориле и Данско-норвешка унија, Саксонија и Пољска. Шведска је у овом рату имала помоћ Османског царства, али је поражена и морала је да се повуче са Балтика.
Кратке чињенице Велики северни рат, Време ...
Велики северни рат | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Руско-шведских ратова, Пољско-шведских ратова и Данско-шведских ратова | |||||||||||
Битка код Полтаве слика Дениса Мартенса Млађег из 1726. године | |||||||||||
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
Шведско царство Османско царство1 Украјински Козаци |
Руско царство Данска—Норвешка Државна заједница Пољске и Литваније Саксонија касније и Пруска, Хановер | ||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
Карл XII Шведски Ахмед III Иван Мазепа |
Петар Велики Фјодор Апраксин Борис Шереметев Александар Меншиков Државна заједница Пољске и Литваније Август II Јаки Фредерик IV Дански | ||||||||||
Јачина | |||||||||||
77.000 (на почетку рата) – 110.000 (1707) Османско царство додало неких 100.000 – 200.000[1] Непознат број Козака[2] |
НА почетку: 170.000 Руса,[3] +40.000 Данаца,[4] око +50.000 Пољака и Саксонаца[5] још много до краја рата | ||||||||||
Жртве и губици | |||||||||||
75.000 руских војника погинуло је на шведском фронту.[6] Укупни губици непознати, али вероватно врло велики.[7] 8.000 данских војника погинуло је.[8] Тачни губици пољских и литванских војника нису познати | |||||||||||
1 1710—1714. |
Затвори
Рат је почео координисаним нападом коалиције на Шведску 1700. а завршио се 1721. Нистадским и Стокхолмским споразумом. Последица рата је крај шведске доминације на Балтику. Русија је заменила Шведску на месту доминантне силе на Балтику и постала је важан фактор у европској политици.