Валентни електрон
електрон спољашњег омотача који је повезан са атомом и који може учествовати у формирању хемијске везе ако спољашња љуска није затворена / From Wikipedia, the free encyclopedia
Валентни електрони су електрони последњег електронског омотача.[1] Валентни електрони могу (али не морају) да учествују у стварању хемијских веза са другим атомима.[2][3] Максимална валенца атома не може бити већа од броја валентних електрона. Код елемената главних група (1-2. и 13-18. група), број валентних електрона одговара броју електрона у и -орбиталама са највишим главним квантним бројем. Тако, нпр. кисеоник има електронску конфигурацију 12 22 24, и има 6 валентних електрона. Број валентних електрона је исти за све елементе једне групе периодног система.[4]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d8/Configuration_of_a_Lithium_Atom.png/320px-Configuration_of_a_Lithium_Atom.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/17/Covalent.svg/320px-Covalent.svg.png)
У хемији је валентни електрон је електрон спољашње љуске атома, који може да учествује у формирању хемијске везе ако спољашња љуска није попуњена. У једнострукој ковалентној вези оба атома везе доприносе са једним валентним електроном при формирању заједничког пара. Присуство валентних електрона може да одређује хемијска својства елемента, као што је његова валенца — способност везивања за друге елементе, лакоћу успостављања веза, и број веза. Код елемената главне групе, валентни електрон може да постоји једино у спољашњој електронској љусци. Код прелазних метала валентни електрони исто тако могу да буду у унутрашњој љусци.
Атом са попуњеном љуском валентних електрона (што кореспондира електронској конфигурацији ) има тенденцију да буде хемијски инертан. Атоми који имају један или два валентна електрона више него што је потребно за затварање љуске, високо су реактивни из следећих разлога: 1) потребна је релативно мала енергија (у поређењу са енталпијом решетке) да се уклоне сувишни валентни електрони и формирају позитивни јони, 2) услед тога они имају тенденцију да било стекну недостајуће валентне електроне (формирајући негативни јон), или да деле валентне електроне (формирајући ковалентну везу).
Попут електрона у унутрашњим љускама, валентни електрони имају способност апсорбовања или отпуштања енергије у виту фотона. Стицање енергије може да покрене електрон да се помери (скочи) у спољашњу љуску; ово је познато као атомско побуђивање. Алтернативно електрон може да се ослободи из валентне љуске атома; ово је процес јонизације, при коме се формира позитивни јон. Када електрон изгуби енергију (при чему долази до емитовања фотона), он се може померити до унутрашње љуске која није потпуно заузета. Енергија валентних нивоа одговара главним квантним бројевима ( = 1, 2, 3, 4, 5 ...). Они се исто тако могу обележавати словима, као што је то случај у нотацији катодних зрака (, …).