![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/HydrogenOrbitalsN6L0M0.png/640px-HydrogenOrbitalsN6L0M0.png&w=640&q=50)
Атомска орбитала
From Wikipedia, the free encyclopedia
Атомска орбитала представља део простора у атому где је највећа вероватноћа налажења електрона.[1] Притом, електрон се замишља као облак негативног наелектрисања различите густине и на основу тога се може констатовати његово присуство. Величина овог простора зависи од самог електрона али се он најчешће задржава у близини атомског језгра.[2]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/Neon_orbitals.png/640px-Neon_orbitals.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/HydrogenOrbitalsN6L0M0.png/320px-HydrogenOrbitalsN6L0M0.png)
Постоје и -орбитала. Сваки - подниво садржи једну -орбиталу, сваки -подниво садржи три - орбитале, -подниво садржи пет - орбитала, а сваки -подниво садржи седам -орбитала. У свакој орбитали стаје по два електрона, тако да на основу атомског броја лако можемо одредити распоред електрона по орбиталама. На пример:
-магнезијум-редни број му је 12, што је једнако броју протона као и електрона (сваки атом је електронеутралан у основном стању). Дакле уређеност његових орбитала изгледа: [3][4]