Боксит
Руда алуминијума који се претежно састоји од алуминијумових хидроксида. У свом саставу садржи још и силицијум диоксид, оксиде и хидроксиде гвожђа. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Боксит је руда алуминијума који се претежно састоји од алуминијумових хидроксида. У свом саставу садржи још и силицијум диоксид, оксиде и хидроксиде гвожђа. Најчешће је црвене боје, ситнозрнаст. У највећим количинама настаје на месту оксидовања алуминосиликатних стена у топлим крајевима. Користи се и у металургији као и за израду материјала отпорних на ватру и брзо стврдњавајућих цемента. Модификација боксита је латерит.
Боксит се углавном састоји од алуминијумских минерала гибзита (), бемита () и дијаспоре (), помешаних са два оксида гвожђа гетит () и хематит (), минерал алуминијумске глине каолинит () и мале количине анатазе () и илменита ( или ).[1] Изглед боксита је без сјаја и црвенкасто-смеђе, беле или смеђе боје.[2]
Године 1821. француски геолог Пјер Бертије открио је боксит у близини села Лес Бо у Прованси, у јужној Француској.[3][4]